Brunhilde Pomzel je umrla 27. januara, izjavio je reditelj.
Datum njene smrti podudara se Međunarodnim danom sećanja na žrtve holokausta.
Smatra se da je Gebelsova sekretarica koja je posle Drugog svetskog rata provela pet godina u sovjetskom zatvoru, bila poslednji živi svedok nacističkih vlastodržaca o kojima govori biografski dokumentarni film “A German Life” snimljen 2016. godine.
Brunhilde Pomzel u filmu, kao i mnogi Nemci njene generacije, tvrdi da nije ništa tada znala o nacističkim zločnima, posebno o koncentracionim logorima.
“Ništa nismo znali o tome, jer smo svi tada bili u ogromnom koncentracionom logoru”, rekla je ona u filmu navodeći represiju bilo kakog vida opozicije i sveprisutnost političke policije.
“Nisam mogla da se oduprem. Bila sam i ja kukavica”, rekla je ona.
Gebels (1897-1945) bio je ministar progadande nacističke Nemačke od 1933. do 1945. godine. Usavršio je takozvanu tehniku “velike laži” u masovnoj propagandi.
Rođena u Berlinu 1911, Brunhilde Pomzel je najpre radila kao stenografkinja jednog advokata Jevrejina i kao daktilografkinja jednog desničara, a pošto je primljena u Hitlerovu Nacional-socijalističku stranku, 1933. se zaposlila kao sekretarica u redakciji vesti radio-stanice Trećeg rajha.
Po preporuci je 1942. premeštena u Ministarstvo prosvete i propagande gde je do kraja rata radila kao Gebelsova stenografkinja. Po britanskim izvorima, jedan od zadataka Brunhilde Pomzel je bilo da u izveštajima smanjuje broj poginulih nemačkih vojnika, a da preuveličava broj Nemica koje su silovali sovjetski vojnici.
Sovjetska vlast je 1945. osudila Brunhildu Pomzel na kaznu od pet godina zatvora, koju je izdržala, i potom, do penzionisanja 1971, radila na Nemačkom radiju.