Takav potez se, verovatno, neće dopasti opoziciji, pošto Arbuzov u širokim krugovima važi za još jednog čvrstog saveznika predsednika Viktora Janukoviča, prenosi AP.
Rojters navodi da je prvi potpredsednik ukrajinske vlade Arbuzov bio guverner Centralne banke.
Predsednik Janukovič prihvatio je danas ostavku premijera Azarova i članova vlade, ali je zatražio da obavljaju funkcije do formiranja nove vlade.
U saopštenju Janukoviča, objavljenom nekoliko sati nakon što je Azarov ponudio ostavku, ne navodi se kada bi nova vlada mogla da bude formirana.
Azarov je podneo ostavku u cilju lakšeg razrešenja političke krize u zemlji koja traje već dva meseca, uz poruku da je najvažnije sačuvati jedinstvo i celovitost Ukrajine i da je to daleko važnije od ličnih planova i ambicija.
Predsednik Janukovič je ponudio lideru najveće opozicione partije Otadžbina (Batkivščina) Arseniju Jacenjuju mesto premijera, a Kličku mesto vice-premijera za humanitarna pitanja, što su obojica odbila.
U međuvremenu, Slovačka je saopštila danas da će se sutra u Budimpešti vanredno sastati premijeri centralnoevropskih zemalja u sastavu Višegradske grupe kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini, preneo je Rojters.
Politička kriza u Ukrajini traje skoro dva meseca, a današnji dan mogao bi se opisati kao jedan od najdramatičnijih – parlament je ukinuo sporne zakone na čemu su insistirali demonstranti, premijer je podneo ostavku, a popodne i veče protiču u znaku napora zvaničnika EU da doprinesu prevazilaženju krize.
Zakon je ukinut glasovima 361 poslanika, dok su zabeležena samo dva glasa “protiv”, što znači da više ne važe drakonske mere kojima je predviđeno krivično gonjenje učesnika u antivladinim protestima, prenele su agencije.
Stavljanje van snage kontroverznog zakona, kao i ostavka premijera Mikole Azarova trebalo bi da doprinesu smanjenju tenzija i pronalaženju načina za mirno prevazilaženje krize.
Protesti traju u Ukrajini dva meseca, a kriza se zaoštrila poslednjih dana kada su izbili sukobi između demonstranata i policije.
Protesti su radikalizovani prošle nedelje posle usvajanja strogih zakona protiv demonstranata, i u okršajima demonstranata i policije poginulo je najmanje troje ljudi u glavnom gradu Kijevu, a nemiri su se proširili na celu zemlju.
Protesti su počeli krajem novembra kada je predsednik Janukovič odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa EU i opredelio se za približavanje Moskvi.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič juče je rekao da će ti zakoni biti povučeni, a Skupština danas o tome odlučuje.
Kličko: Korak ka pobedi
Jedan od glavnih ukrajinskih opozicionih vođa Vitalij Kličko ocenio je ostavku
premijera Mikole Azarova kao “korak ka pobedi”.
“Već više meseci govorimo da je ono što se dešava na ulici (u Ukrajini) posledica politike sadašnje vlade. To nije pobeda, ali je korak ka pobedi”, rekao je bivši bokser reagujući na današnju ostavku premijera.
Opozicija na ulici, u glavnom gradu kao i u sve većem delu zemlje sada traži prevremene izbore da bi sa vlasti otišao Janukovič.
Danas se na samitu EU i Rusije u Briselu očekuje da će glavna tema biti situacija u Ukrajini. Evropljani i Rusi se uzajamno optužuju za mešanje u unutrašnje stvari Ukrajine.
Ruski predsednik Vladimir Putin treba danas da razgovara sa glavnim zvaničnicima EU, uključujući i visoku predstavnicu Ketrin Ešton. Eštonova će kasnije danas otputovati u posetu Kijevu, gde će se sastati s Janukovičem i sa opozicionim čelnicima.
Povodom ostavke Azarova oglasio se šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer koji je ocenio da “ostavkom premijera ukrajinska vlada šalje signal opoziciji koji će dovesti do daljih razgovora”.
“Ostavka premijera mogla bi da bude prvi korak u potrazi za političkim kompromisom”, istakao je Štajnmajer, dok je lider opozicione partije UDAR Vitalij Kličko ocenio je da je ostavka Azarova samo “korak ka pobedi“.
Putin: Sporazum ostaje i ako pobedi opozicija
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da će ispoštovati obavezu o pozajmljivanju Ukrajini 15 milijardi dolara, i da će smanjiti cenu gasa čak i ako opozicija u Ukrajini formira narednu vladu.
“Što se tiče Vašeg pitanja da li ćemo razmotriti naše ugovore o zajmovima i energetskom sektoru u slučaju da opozicija u Ukrajini preuzme vlast, kažem Vam da nećemo”, izjavio je Putin na konferenciji za štampu posle pregovora sa liderima zemalja Evropske unije u Briselu, a prenosi Rojters.
“Ovaj zajam treba da pomogne narodu Ukrajine, a ne vladi, jer su ljudi ti koji pate”, istakao je Putin.
Dogadjaji u Ukrajini jasna su opomena za svakoga ko proba da “vraca BERLINSKI ZID”,pa i za Rusiju,kojoj,ukoliko Putin,konacno,ne ukapira sta narod hoce,moze,vrlo brzo,da usledi slican scenario.
To je nauk i za neke nase”usijane glave”,koje u ime,navodne,neutralnosti,probaju da podmetnu tzv.rusku varijantu.U sadasnjim prilikama”cara Interneta”,to je isto kao ceteres pete otici u cetnike.
a koja je pa to druga varijanta,opisi tu zapadnu i zasto je bolja i kome?