Dvadeset jedan kandidat boriće se za pobedu na izborima, a oko 35 miliona ljudi ima pravo glasa.
Ankete prognoziraju prednost biznismenu i milijarderu Petru Porošenku, ali predviđaju da najverovatnije neće imati apsolutnu većinu, neophodnu da pobedi u prvom krugu.
Njegova najveća rivalka, bivša premijerka Julija Timošenko, ima prema istraživanjima javnog mnjenja, podršku samo šest odsto birača.
Ako niko ne pobedi u prvom krugu, drugi krug biće održan 15. juna, u kome ankete prognoziraju pobodu Porošenku.
Porošenko je stekao podršku zbog svog pragmatizma i sklonosti kompromisu. On zastupa približavanje Ukrajine 28-članoj EU, ali istovremeno priznaje važnost održavanja dobrih odnosa sa Rusijom.
Ko god, međutim, da pobedi, kako navodi AP, suočiće se sa brojnim obeshrabrujućim izazovima, od rešavanja teške finansijske situacije u Ukrajini, preko ujedinjenja podeljenog izbornog tela, do pokušaja da progura nove zakone kroz polarizovan parlament.
Predsednik će morati da se bori sa posrnulom ukrajinskom ekonomijom, ogrezlom u korupciji i 3,5 milijardi dolara duga Rusiji za gas.
Veruje se, takođe, da je režim bivšeg predsednika Viktora Janukoviča dodatne milijarde dolara strpao u svoj džep.
Zemlja je doživela trenutni podsticaj od zajma od 17 milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda, ali će morati da sprovede bolne ekonomske reforme.
Takođe, šest meseci teške krize podstaklo je ekstremistički sentiment na obe strane: i onih koji Rusiju smatraju svojim zaštitnikom, i nacionalista koji zaziru od ruskog uticaja.
AP ocenjuje da je cilj izbora, šest meseci posle izbijanja protesta koji su doveli do smene Janukoviča i produbljivanja jaza između proevropskih i proruskih Ukrajinaca, da ujedine duboko podeljenu zemlju ili, u najmanju ruku, stanu na put daljoj polarizaciji.
Posle nekoliko meseci protesta zbog nezadovoljstva Janukovičevom vlašću, bivši predsednik je potpisao sa opozicionim liderima 21. februara sporazum u kojem je pozvano na prevremene predsedničke izbore do decembra.
Kasnije tog dana pobegao je iz zemlje u Rusiju, a parlament je odlučio da izbori za novog šefa države budu održani 25. maja.
Od Janukovičeve smene, Rusija je prelaznu ukrajinsku vladu, na čelu sa predsednikom Oleksandrom Turčinovom, karakterisala kao huntu, a u martu je crnomorsko poluostrvo Krim na referendumu odlučilo da se otcepi i pripoji Rusiji.
U međuvremenu su i dva ukrajinska regiona – Lugansk i Donjeck na referendumu odlučili da se otcepe od Ukrajine i proglasili nezavisnost, što je dodatno potpirilo tenzije na istoku zemlje. U ta dva regiona živi 6,6 miliona ljudi.
Vladini zvaničnici priznaju da će glasanje biti teško izvodivo u nekim istočnim oblastima. Čak iako izborne stanice budu funkcionisale, građani su uznemireni pretnjama naoružanih grupa i možda neće rizikovati da izađu na izbore.
Agencija AP ocenjuje da je validnost izbora, koji su po imenu nacionalni ali ne mogu da budu sprovedeni u nekim delovima zemlje, delikatno pitanje.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) šalje veliku posmatračku misiju i njen izveštaj trebalo bi da ima znatan uticaj, ali ta misija ne ocenjuje direktno validnost izbora.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je juče da će njegova zemlja priznati rezultate glasanja i da će sarađivati sa novim ukrajinskim liderom, ali je istovremeno izrazio nadu da će vlada okončati ofanzivu protiv separatista na istoku zemlje.
Ovonedeljni napadi na ukrajinske vojnike pokazali su, međutim, da su separatisti sa istoka spremni za eskalaciju nasilja, ocenjuje AP.
Proevropski demonstranti, u međuvremenu, još kampuju na glavnom kijevskom trgu, a nacionalistička partija Sloboda glavna je stranka u parlamentu.
Rusija i pobunjenici takođe traže veću autonomiju za ukrajinske regione.
Parlament je nedavno usvojio pomalo neodređen memorandum o toj temi, ali novog predsednika čeka izazov i da pokuša da sve te predloge sprovede u delo.