“Danas donosimo vrlo važne odluke koje će uticati na našu bezbednost u narednim godinama”, kazao je otvarajući svečano samit generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Kao jednu od takvih ključnih dalekosežnih odluka naveo je jačanje istočnog krila NATO s četiri multinacionalna bataljona razmeštena u baltičkim zemljama i Poljskoj pod komandom SAD, Velike Britanije, Kanade i Nemačke.
Predsednik Poljske Andžej Duda u pozdravnom govoru kao glavne pretnje na koje NATO mora da odgovori naveo je politiku agresije i nepoštovanje međunarodnog prava i suvereniteta i terorizam.
“Verujemo da svaki narod ima pravo na demokratiju. Danas te vrednosti slabe pretnje kakve Evropa nije videla decenijama. Suočeni smo sa talasom pretnji kao što su terorizam i hibridni napadi. Društvo očekuje od nas da izvršimo svoje obaveze. NATO mora da se još jednom skoncentriše na svoj glavni zadatak – kolektivnu odbranu”, kazao je Duda.
Poljski predsednik je rekao da NATO mora da nastavi politiku otvorenih vrata i posebno je pozdravio što je u rad samita uključen i crnogorski premijer iako Crna Gora nije još završila proces ratifikacije svog ulaska u NATO u parlamentima zemalja članica.
“Pretnja po našu bezbednosti nije konkretna država ili narod već politika agresije i nepoštovanje ljudskog dostojanstva. Spremni smo da razgovaramo sa svakim ali taj dijalog ne može da se vodi na štetu mira”, rekao je Duda.
Prvog dana samita u kome učestvuje preko 2.000 delagata u 65 delegacija koje predstavljaju 54 države, 28 članica, Crnu Goru i partnerske zemlje, šefovi država i vlada članica NATO dogovoriće se o jačanju istočnog krila NATO multinacionalnim bataljonima.
Samit nastoji da nađe ravnotežu između politike efikasnog odvraćanja potencijalnih neprijatelja pojačanim razmeštanjem snaga i dijaloga, pre svega sa Rusijom koja je, kako su ponovili danas čelnici NATO i državnici integralni deo evropskog sistema bezbednosti i nužno je sa njom voditi dijalog jer niko u NATO ne želi ponovno izbijanje hladnog rata.