Piše: Tamara Jorgovanović
Za samo dve godine Sebastijan Kurc morao je dva puta da ode sa čela austrijske vlade. Prvi put mu je izglasano nepoverenje kada je otkriveno da je njegov koalicioni partner bio spreman da primi mito, a drugi put je podneo ostavku jer se lično našao pod istragom za korupciju zbog sumnje da je koristio novac poreskih obveznika kako bi fingirao javno mnjenje i osigurao podršku tabloida pre izbora – ozbiljan prestup u ozbiljnoj državi.
Iako je povlačenje objasnio krupnim rečima da mu je Austrija bitnija od sopstvene sudbine, činjenica je da Kurc uprkos svemu nije nameravao da ode, ali je popustio pod pritiskom koalicionog partnera. Zeleni su najavili da će za manje od nedelju dana pokrenuti postupak da mu se izglasa nepoverenje, a pošto su sa opozicijom imali dovoljno poslanika da uspeju u nameri, Kurc je bio prinuđen da se povuče iz vlade kako ne bi pala, pa da kabinet formiraju druge stranke. Ostao je lider Narodne partije (OVP) i njen vođa u parlamentu i tako zadržao vlast najviše što može. Ovu lekciju verovatno je naučio gledajući bivšeg izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, koji je pokazao da jedino funkcija može da makar na neko vreme zaštiti političara od zakona. Kurc je na svoje mesto doveo ministra spoljnih poslova Aleksandera Šalenberga.
U opoziciji niko ne sumnja da je reč o novom manevru ambicioznog 35-godišnjaka. “Za sat vremena Kurc je postao kancelar iz senke”, rekla je predsednica Socijaldemokratske partije (SPO) Pamela Rendi-Vagner, a Beata Majnl-Rajzinger iz Neosa smatra da će on i dalje držati sve konce u rukama. “Sebastijan Kurc je pobegao pod parlamentarni imunitet”, prokomentarisao je Herbert Kikl, prvi čovek Slobodarske partije (FPO), Kurcovog odbačenog koalicionog partnera u prošloj vladi.
LAŽNA ISTRAŽIVANJA: Razotkrivanje “mafijaške sprege politike i medija” počelo je prošle nedelje kada je Tužilaštvo za privredni kriminal i korupciju (WKStA) pokrenulo istragu protiv Kurca i još devet saradnika, kao i tri kompanije za kršenje poverenja, podmićivanje i korupciju. Oni su osumnjičeni da su 2016. jednoj medijskoj kući državnim novcem plaćali objavljivanje nameštenih istraživanja javnog mnjenja u kojima je Kurc ostavljao dobar utisak, a tadašnji lider OVP Rajnhold Miterlener, čije je mesto želeo za sebe, loš.
Zahvaljujući ovim anketama i propratnim “nepristrasnim analizama”, Kurc je uspeo da najpre dođe na čelo OVP, a zatim i vlade. Istraživanja javnog mnjenja za koja je zaključeno da su isključivo rađena u korist OVP i Kurca naručivalo je i plaćalo Ministarstvo finansija, u kojem je siva eminencija u to vreme bio generalni sekretar Tomas Šmit, lojalni saradnik budućeg kancelara. Šmit je kasnije postavljen za direktora OBAG-a, državne holding kompanije koja kontroliše 28 milijardi Vladinih investicija.
Kurc je sa sobom u blato povukao i Ministarstvo finansija, koje se smatralo zaštitnikom novca građana. Ministarstvo je od Sabine Bajnšab, vlasnice kompanije Research Affairs, naručivalo istraživanja koja je lažnim računima prikazivalo kao stručne studije, a za koja je od 2016. platilo 587.000 evra.
Bečki Standard piše da tužilaštvo naročito zanimaju tri istraživanja iz perioda od 2016. do 2018. godine, a tiču se budžetske politike, borbe protiv korupcije i nultog deficita. Sumnja se da su ova istraživanja u stvari bila “partijska politička anketa” kako bi Miterlener bio predstavljen kao nesposoban, da bi Kurc – šef diplomatije u tom trenutku – lakše došao na čelo stranke. Šmit je takođe od Bajnšab tražio da manipuliše podacima tako da koriste Kurcu. Ona je u umešanom tabloidu Esterajh predstavljana kao nepristrasni stručnjak i davala izjave tipa “OVP će imati koristi od toga da Sebastijan Kurc postane partijski lider”.
TURBO-KURC: Prema pisanju austrijske štampe, istraga je u izveštaju na više od sto strana utvrdila da je cilj grupe oko Kurca bio da na osnovu stavova o političkoj situaciji u zemlji naprave strategiju, “pri čemu bi odgovarajuće rezultate istraživanja trebalo koristiti kroz ciljane publikacije za usmeravanje javnog i unutarstranačkog mišljenja”.
Deo ovih istraživanja plaćanih novcem poreskih obveznika trunuo je u arhivama, dok je onaj koji je smatran korisnim objavljivan u tabloidu Esterajh i na portalu Oe24.at., čiji su vlasnici braća Volfgang i Helmut Felner. Ministarstvo je zauzvrat plaćalo reklamni prostor u medijima Felnerovih, takođe državnim novcem, i za to dalo 1,33 miliona evra.
Bajnšab i Felnerove povezivala je tadašnja ministarka za porodicu i mlade Sofi Karmasin, doskorašnja vlasnica istraživačke agencije Karmasin, koju je nasledila od roditelja (njen otac bio je osnivač Austrijskog instituta Galup).
Kurc je zamenio Miterlenera na čelu stranke, a popularnost OVP je u anketama u Esterajhu počela da raste. “Turbo-Kurc za OVP”, pisao je tabloid.
Druga faza plana bila je posvećena izborima. Istraživanja javnog mnjenja sada su imala zadatak da omoguće izbor tema koje odgovaraju Kurcu i da u negativnom svetlu prikazuju protivkandidate. Oreol pobednika, veoma bitan među glasačima populističkih lidera, doveo je do Kurcovog uspeha na izborima 2017. i 2019. godine.
VEČITA ŽRTVA: Povlačenjem sa čela Vlade Kurc nije priznao krivicu. Pre nego što su ga Zeleni primorali da podnese ostavku bio je u kontraofanzivi i predstavljao sebe kao žrtvu koju progoni “pristrasno tužilaštvo”.
“Ne mogu da razumem zašto svaka nezakonita radnja uvek mora da bude moja greška”, rekao je u intervjuu za ZIB 2 na TV stanici ORF.
Kurc je tvrdio da je i ova istraga oko njega iskonstruisana jer se uzimaju delovi SMS-ova i stavljaju u pogrešan kontekst.
Zahvaljujući ovom podsećanju, i oni zaboravniji mogli su da se sete da je antikorupcijsko tužilaštvo u maju utvrdilo da je Kurc 2019. lagao pred parlamentarnim komitetom za “Ibicagejt”, koji je istraživao skandal u koji je bio umešan njegov zamenik i koalicioni partner Hajnc-Kristijan Štrahe iz FPO-a. Štrahe je pao kada se pojavio video-snimak sa španskog ostrva Ibica na kojem navodnoj nećaki ruskog oligarha nudi povlastice ukoliko ona kupi deo austrijskog lista Kronen cajtung i podrži njegovu partiju.
Kurc je tokom te istrage tvrdio da je samo površno bio upućen u to kako je njegov lični saradnik i partijski lojalista Tomas Šmit postao direktor OBAG-a, ali su poruke koje su isplivale pokazale da je bio umešan u postavljenje Šmita i da je mesto očito bilo nagrada za lojalnost. “Možeš da dobiješ sve što poželiš”, napisao mu je Kurc u jednoj objavljenoj poruci, na šta je Šmit odgovorio: “Tako sam srećan, volim svog kancelara”.
Redovni izbori u Austriji su 2024. Neizvesno je da li će trenutna afera uzdrmati ili okončati karijeru jednog od malobrojnih milenijalaca na tako visokoj poziciji u svetu, vunderkinda koga su na početku poredili s kancelarom Meternihom, a zatim sa Viktorom Orbanom i Donaldom Trampom, i koji je gotovo juče u nemačkom Veltu pominjan kao mogući naslednik Ursule fon der Lajen na mestu predsednika Evropske komisije 2024. Čak i ako mu vrata Beča ostanu otvorena (“orbanizacija medija”, odnosno njihovo stavljanje pod kontrolu, nije stigla dovoljno daleko da mu osigura sigurnu zaštitu), briselska su sada malo verovatna.
OVP mu je nedavno pružio gotovo stoprocentnu podršku, ali je stranka od proleća već počela da gubi na popularnosti. Iako je i dalje deset odsto ispred socijaldemokrata, brzi pad bratske Hrišćansko-demokratske unije i povratak Socijaldemokratske partije u Nemačkoj može da posluži kao pouka.
“Parlament je rekao svoje, narod će odlučiti”, bio je slogan kojim je posle afere “Ibica” OVP izašao na izbore i nadmoćno pobedio. Kurc je, međutim, u tom trenutku bio lider koji je rekao “sad je dosta” i raskinuo koaliciju sa strankom čoveka spremnog na korupciju. Sada je pod osnovanom sumnjom da je on učinio nešto o čemu je lider FPO samo pričao. Komentarišući novu istragu, Štrahe je tvitovao Kurcovu izjavu iz 2019. “Ne mogu više da radim sa članom vlade koga istražuje policija”. To je, međutim, nešto za šta apsolutno nema dokaza da je Kurc ikad rekao, ali šta je jedna laž više.