Karadžić je zatražio da se izda sudski nalog za razgovor sa Klintonom na osnovu toga što se, kako tvrdi, 1994. američki predsednik nije usprotivio tome da Hrvatska pomogne u transferu oružja muslimanima u Bosni, što je dovelo do toga da je dozvoljeno dopremanje oružja iz Irana, koje je zatim iz Hrvatske odvoženo u BiH.
Optuženi navodi i da je 1995. godine tadašnji predsednik Klinton lično poslao delegaciju na Balkan koja je obavestila lidere Bošnjaka da će SAD, ako propadnu mirovni napori, biti spremne da ponude direktnu vojnu pomoć Hrvatima i muslimanima u Bosni.
To je, tvrdi Karadžić, ohrabrilo muslimane u Bosni da izvedu napad na sarajevsku pijacu Merkale 28. avgusta 1995, za koji je on optužen.
Karadžić ističe da su informacije koje traži od Klintona relevantne za njegov slučaj i napominje da je pokušao da dobije njegov dobrovoljni pristanak na saradnju, poslavši zahtev u maju koji je istog meseca i odbijen.
U zahtevu Tribunalu on je zatražio da razgovor sa Klintonom bude obavljen u Vašingtonu, u Stejt departmentu, 10. septembra.
Obrazlažući odluku da odbije zahtev, Sudsko veće je navelo da optuženi nije ispunio propise za izdavanje sudskog naloga, jer nije pokazao zašto se “veruje” da Klinton poseduje “važne informacije” u vezi sa krijumčarenjem oružja u BiH.
Veće, kako su i SAD ranije navele, ističe da su s tim u vezi Karadžiću već dostavljena brojna dokumenta i da već poseduje informacije i u vezi sa navodnom ponudom vojne pomoći SAD.