Monteskje je u trgovini video školu umerenosti pedagogiju mira suptilan mehanizam kojim interesi ublažavaju strast. Adam Smit je u njoj video spontani poredak sposoban da individualni egoizam preobrazi u kolektivni prosperitet. Čitava jedna prosvetiteljska tradicija zamišljala je tržište kao pomoćnika razuma. Tramp radikalno preokreće ovu perspektivu. Tamo gde su filozofi zamišljali ravnotežu i meru on vidi samo masivne neravnoteže napuštene fabrike, ispražnjene gradove i žrtvovane srednje klase. Trgovina ne umekšava ona pljačka. Ona ne civilizuje ona razvlašćuje. Svet više nije salon obasjan univerzalnim razumom već brutalni prostor u kome lukavstvo nadvladava vrlinu.
U tom trenutku pojavljuje se senka Marksa neočekivana, gotovo neumesna. Jer Marks je bio među prvima koji su ismejali optimizam pozne Prosvetljenosti kada se ona preselila u ekonomiju. On nije verovao da tržište može bilo šta da moralizuje. Naprotiv u njemu je video hladan racionalan i neumoljiv aparat dominacije. Globalizacija trgovine za njega nije bila vrhunac ljudskog napretka već planetarno širenje sistema koji ljude svodi na funkcije a odnose na cene. Upravo na toj tački Tramp se približava Marksu iako toga nije svestan odbacujući prosvetiteljsku bajku o prirodno dobroćudnom tržištu.
Tramp govori o globalnim elitama tamo gde je Marks govorio o buržoaziji. On osuđuje nacionalnu izdaju tamo gde je Marks osuđivao klasnu eksploataciju. Reči se razlikuju ali struktura razmišljanja ostaje ista. Slobodna trgovina nije neutralna. Ona organizuje pobedu nekolicine i poraz mnogih. Ona proizvodi zaštićene pobednike i izložene gubitnike. Kao i Marks Tramp odbacuje središnju ideju ekonomskog Prosvetiteljstva prema kojoj bi dobro shvaćen sopstveni interes bio dovoljan da proizvede poredak i pravdu.
Ali ironija postaje potpuna kada se posmatra razilaženje u lekovima. Marks je iz svoje dijagnoze izveo radikalnu kritiku samog kapitalizma. Tramp ne kritikuje kapital on mu samo zamera što je prešao granice. Njega ne zgražava eksploatacija već njeno preseljenje. Tamo gde je Marks želeo da ukine logiku tržišta Tramp želi da je vrati kući da je ogradi da je nacionalizuje. Kapitalizam nije nešto što treba prevazići već nešto što treba zatvoriti u okvir nacije.
Tako se pojavljuje Tramp koji je marksistički u dijagnozi ali nasilno antimarksistički u rešenju. On deli nepoverenje prema globalizovanom liberalizmu dok odbacuje univerzalizam nasleđen iz Prosvetiteljstva. On govori u ime naroda a da ne dovodi u pitanje sistem koji proizvodi elite. On se suprotstavlja globalnom tržištu dok sakralizuje nacionalni profit.
Moglo bi se sa diskretnom ironijom reći da je Tramp Marks lišen dijalektike, Marks bez teorije istorije, Marks sveden na sirovu intuiciju. Tamo gde je Marks pisao tomove kako bi rastavio mehanizme kapitala, Tramp se zadovoljava udarnim sloganom i carinom. Jedan je želeo da preobrazi svet. Drugi želi da ponovo pregovara o ugovoru.
Ipak zaključak ostaje. Raskidajući sa Monteskjeom Tramp raskida sa suštinskim delom prosvetiteljske zaostavštine sa poverenjem u ekonomsku racionalnost i u pacifikaciju putem razmene. On ponovo uvodi sukob, nepoverenje primat odnosa snaga realnosti koje Marks nikada nije prestao da shvata ozbiljno. Svidelo se to nekome ili ne Tramp se pojavljuje manje kao naslednik Prosvetiteljstva a više kao simptom njihove iscrpljenosti.
Marks bi se bez sumnje gorko osmehnuo tom preokretu. Monteskje bi verovatno ostao nem. Blaga trgovina više nije tako blaga, a čak i njeni nekadašnji branioci danas izgleda sumnjaju u nju. Istorija se raduje takvim ironijama u kojima najradikalnije kritike opstaju upravo tamo gde ih se najmanje očekuje.
*Autor je bivši član višeg osoblja UN