Prema podacima tog istraživačkog centra, samo je u zemljama tropskog pojasa “izgubljeno 9,9 miliona hektara” i proces nestajanja šuma se ubrzava.
Ta pojava je najizraženija u zemljama zapadne Afrike, u dolini Mekonga i visoravni Gran Čako u Latinskoj Americi zbog širenja privrednih aktivnosti, navodi se u istraživanju.
Nestajanje šuma doprinosi klimatskim promenama jer se gube takozvani “ponori” za odrstranjivanje ugljen-dioksid, pošto šume doprinose apsorpciji tog gasa sa efektom staklene bašte.
U Brazilu i Indoneziji, zemljama sa najvećim tropskim šumama u svetu, prošle godine je zabeleženo manje smanjenje površina pod šumama.
Brazil je u protekloj deceniji uspeo da smanji gubitak šuma za 70 odsto i ta zemlja pruža dobar primer za očuvanje šuma, dok je Indonezija nedavno produžila moratorijum kako bi sprečila izdavanje dozvola za krčenje u nekim od svojih najbogatijih šuma.
Međutim, u 2014. udeo drugih zemalja u nestajanju tropskih šuma iznosio je više od 62 odsta, dok je 2001. njihov udeo bio 47 odsto.
Stanje je posebno zabrinjavajuće u Kambodži u kojoj se od 2001. do 2014. najviše ubrzao proces nestajanja šuma, navodi WRI.
U toj zemlji je prošle godine izgubljena površina pod šumama četiri puta veća od one iz 2001. godine.
Istraživači su konstatovali da su nestanak šumama u oblasti Mekonga i povećanje cena kaučuka na svetskom tržištu povezani, što ukazuje da će, sa rastom cene tog proizvoda, povećati krčenje šuma.
U više afričkih zemalja – Sjera Leoneu, Liberiji, Gvineji, Gvineji Bisao i Madagarsaru, šume takođe ubrzano nestaju.
U Demokratskoj Republici Kongo, Kongo-Brazavilu, Kamerunu, Centralnoafričkoj Republici i Gabonu, površine pod šumama nestaju zbog proizvodnje palminog ulja i drvne građe.
U Latinskoj Americi, šume na visoravni Gran Čako u delu koji se postire u Paragvaju, Argentini i Boliviji, brzo nestaju zbog gajenja stoke i soje, upozorava WRI.