Piše: Tamara Jorgovanović
Oproštaj od evropske politike na prošlonedeljnom samitu EU u Briselu, 107. kojem je prisustvovala, pružio je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel priliku da predloži još jedan kompromis kako bi se rešila kriza koju je izazvala neposlušna članica Unije i sprečio eventualni novi “egzit”.
Na prethodnom okupljanju problem je bila Mađarska zbog kontroverznog zakona protiv LGBT zajednice, a sada se na dnevnom redu našla Poljska, koja je, uprkos onome što je potpisala kada se pridružila EU, donela presudu da su njeni nacionalni zakoni iznad evropskih.
Iako je ponašanje Varšave bilo jedna od tema samita, diskusija o tome nije pomenuta u završnom dokumentu jer su lideri EU želeli da, kako piše Politiko, žestoki sukobi “ostanu u porodici”.
“Moramo da nađemo način i mogućnosti da ponovo približimo stavove”, rekla je Merkelova i upozorila da ne treba žuriti sa sankcijama i vođenjem sporova pred Sudom pravde EU jer to nije rešenje.
Od 27 država u savezu Mađarska i Poljska redovno zadaju muke Briselu svojim antievropskim ponašanjem – gušenjem medijskih sloboda, pretvaranjem sudova i drugih institucija u ispostave stranaka i nepoštovanjem ljudskih prava. Jasno je da vlasti u Varšavi i Budimpešti nisu uspele da prihvate standarde i način vladavine kakvi se očekuju od zemalja EU, pa su večito na ivici izlaska iz bloka (ili makar žele da ostave utisak o spremnosti da to urade), primoravajući tako Evropu da posle oštrih upozorenja ne preduzima ništa. Za “neposlušne” je idealna situacija da donose represivne odluke koje im odgovaraju, a da se problemi koji zbog toga nastanu sa Briselom naknadno rešavaju kombinacijom ucena i nereagovanja.
POLEGZIT ILI NE: Do najnovije krize za koju je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli rekao da je najradikalnije dovela u pitanje postojanje Unije, došlo je pošto je Ustavni tribunal, najviša sudska instanca u državi, doneo presudu da su neki elementi zakona EU nekompatibilni sa poljskim ustavom, kao i da institucije Unije “deluju izvan svojih kompetencija”. Pošto je primat evropskih zakona nad nacionalnim jedan od ključnih principa evrointegracija, moglo bi da se kaže da je Poljska na taj način preduzela korak prema “pravnom Polegzitu”.
Čak i pored toga što je kredibilitet Ustavnog tribunala sumnjiv – vladajuća stranka Pravo i pravda prvo je reformisala sudstvo tako što je naterala neposlušne sudije da se ranije penzionišu i postavila lojalne – eksperti opisuju potez kao “pravnu revoluciju”. Poljske vlasti opisale su reformu pravosudnog sistema koja je omogućila donošenje sporne odluke kao lustraciju koja nije obavljena kada je trebalo 1989. godine, pošto su se tako dogovorili tadašnje komunističke vlasti i opozicioni pokret Solidarnost.
Mada premijer Mateuš Moravijecki negira da Poljska razmišlja o izlasku iz bloka, ova ucena ipak lebdi u vazduhu, dok Brisel istovremeno ucenjuje Varšavu novcem koji neće dobiti ako ne preinači odluku.
Dve strane vodile su o tome i debatu u Evropskom parlamentu u Strazburu 19. oktobra. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tada je zapretila da će dok se spor ne reši Brisel blokirati 36 milijardi evra iz fonda za oporavak od koronavirusa koje Poljska očekuje od Unije. Moravijecki je Briselu poručio da neće zastrašiti Poljsku i optužio EU za finansijsku ucenu.
Premijer je podršku dobio od mađarskog kolege Viktora Orbana, koji je rekao da je Poljska “jedna od najboljih zemalja u Evropi” i “žrtva lova na veštice”.
Kao i Orbanov Fides, i Pravo i pravda već godinama ulazi u okršaje sa EU oko najosnovnijih demokratskih principa, od pravosudnog sistema do ljudskih prava. Očekivalo se da bi Poljska ovog puta mogla da bude ozbiljnije kažnjena, ali su posle prvobitnih oštrih reakcija neki evropski političari snizili ton.
Ursula fon der Lajen je posle samita u Briselu rekla da Evropski sud pravde mora da proceni zahtev Mađarske i Poljske da li je taj mehanizam uslovljenosti u skladu sa zakonom i da “nikakve mere neće biti preduzete pre presude”.
U Nemačkoj, odakle je i Fon der Lajen, generalno vlada ubeđenje da bi EU mnogo teže podnela izlazak Poljske iz saveza nego što je to bio slučaj sa odlaskom Velike Britanije. I list Špigl piše da EU mora da zauzme čvrst stav protiv Poljske, ali i da joj pošalje jasnu poruku da ne želi da je izgubi. Bez Poljske evropsko ujedinjenje bi bilo nepotpuno jer ono “nikada nije predstavljalo čisto zapadnoevropski projekat” već zamisao da se prevaziđu podele na kontinentu. “Ako Poljska ode, čitava EU počeće da se raspada”, smatra list.
BUDUĆNOST EVROPE: Ipak, ako EU ne reaguje, poljski primer mogle bi da slede druge države, što bi verovatno predstavljalo početak kraja integrisane Unije. Većina članica EU otvoreno pokazuje da nisu rade da finansiraju države i političare koji podrivaju evropske zakone i vrednosti.
“Ako želite da imate privilegiju da budete u klubu, onda treba da poštujete pravila. Ne možete da budete član kluba, a da pričate da se njegova pravila ne odnose na vas”, rekao je belgijski premijer Aleksander de Kro.
I francuski predsednik Emanuel Makron bio je konkretan, rekavši da “nema zemlje u Evropi koja može sebe da smatra evropskom ako joj sudije nisu nezavisne”.
Holandski premijer Mark Rute potvrdio je da je veliki broj članica kritičan prema onome što radi poljska vlada i gušenju nezavisnosti tamošnjih sudova. “Veoma smo zabrinuti jer to ima veze i sa funkcionisanjem našeg unutrašnjeg tržišta, sa osnovnim pravima u Poljskoj, pravima potrošača, a takođe će uticati, ako ga ne rešimo, na bavljenje pitanjem klimatskih promena”, rekao je Rute.
Ukoliko im prođe i ova odluka i čak uspeju da oslobode novac iz evropskih fondova za oporavak od pandemije, Pravo i pravda profitiraće i politički u ovom sukobu jer će ispasti da je opozicija bez razloga dizala uzbunu, komentarišu poljski mediji. Istovremeno, usredsređenost na ovaj sukob služi im da se skrene pažnja s problema sa skokom cena hrane, struje, usluga, gasa i benzina.
Sa druge strane, Brisel je svestan da Varšava podriva integritet EU. Analitičari smatraju da će ako ovo prođe bez posledica verovatno doći do promene pravca u kojem će se Unija kretati u budućnosti. Zato rešavanje poljskog problema predstavlja test za Evropu jer bi presedan mogao skupo da je košta i sa sadašnjim i sa budućim članicama.
Evropska komisija je već zapretila Poljskoj i Mađarskoj da će im suspendovati pravo glasa u Evropskom savetu, ali to je malo izvodljivo jer se pitaju sve članice. Oko ovog pitanja u EU očito postoje dva bloka, a način funkcionisanja sistema omogućava državama jednog da blokiraju odluke drugog kad dođe do odlučivanja o eventualnim kaznama.
Udarac po džepu zasad se pokazao kao najefikasnije sredstvo, naročito pred izbore. Istraživanja pokazuju da 88 odsto Poljaka i 67 odsto Mađara ima pozitivan stav o Uniji uglavnom zbog priliva novca, što pokazuje da ni Fides u Mađarskoj ni Pravo i pravda u Poljskoj ne bi laka srca mogli da sprovedu referendum o odlasku ili ostanku, znajući da time možda stavljaju na glasanje i sopstvenu budućnost.