Džibril je u intervjuu agenciji “Blumberg” rekao da bi voleo da je Gadafi uhvaćen živ da bi mu se sudilo i dodao da je “jedna ili više stranih sila”, koje nije imenovao, imala interes da ućutka Gadafija, jer je previše znao.
“Bilo bi otkriveno previše tajni. On (Gadafi) je bio crna kutija cele zemlje. Imao je previše kontakata i dogovora sa mnogim liderima sveta. Zajedno s njim, nažalost, nestalo je mnogo informacija”, rekao je Džibril u danas objavljenom intervjuu za njujoršku agenciju.
Džibril je rekao i da njegovi strani saveznici sada sprovode sopstvene interese u njegovoj zemlji, koja drži najveće rezerve nafte u Africi.
“Zbog trenutnog nedostatka državnog aparata, svaka moguća strana sila pokušava da sprovede sopstvene interese u Libiji. Nijedna nije izuzetak. Takva je to igra. To je politika. Zemlje imaju svoje interese u Libiji, a svako gleda samo sebe”, ocenio je Džibril.
Upitan zbog čega je podneo ostavku na mesto premijera 23. oktobra, Džibril je odgovorio da je ispunio ranije dato obećanje, da će to učiniti kada Gadafijev režim padne.
Zamenio ga je Abdel Rahim al-Kib, inženjer sa jakim vezama u SAD gde je studirao, podseća agencija.
Džibril je nagovestio i da neslaganja između oružanih frakcija koje su se borile da sruše stari režim takođe igraju ulogu u sadašnjoj situaciji u zemlji.
“Imali smo iste ciljeve, ali posle oslobođenja, stvari su se potpuno promenile”, smatra Džibril.
“Libijci su počeli da se takmiče među sobom i, kao rezultat, zemlja je podeljena”, zaključio je on.
Bivši libijski vođa Moamer Gadafi je, prema saopštenju predstavnika Nacionalnog prelaznog saveta, ubijen 20. oktobra, kada su letelice NATO pogodile konvoj kojim je svrgnuti lider pokušao da pobegne iz opkoljenog Sirta.
Gadafija su zarobili borci libijskih prelaznih vlasti, a potom je pretučen i ubijen, iako su nove vlasti kasnije dale niz različitih verzija o okolnostima njegove smrti.
Libijski Nacionalni prelazni savet proglasio je oslobođenje Libije 23. oktobra, nekoliko dana posle Gadafijevog hapšenja i smrti.
Libija je napadnuta jer je Moamer Gadafi nameravao da prestane da prodaje naftu za američku valutu.Iran ne da naftu za dolare!
Iran već duže vreme trguje naftom isključivo za evre ili jene, ali ne i za dolare. Ovaj četvrti svetski proizvođač „crnog zlata“, a drugi u okviru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), godinama je smanjivao naplaćivanje nafte u dolarima, a danas više od 90 procenata iranskih prihoda od nafte nije u dolarima. Mnogi upravo u takvoj politici Teherana vide glavni razlog za vojnu intervenciju u toj zemlji.