Kada je 2007. godine ruski predsednik Vladimir Putin Međunarodnom olimpijskom odboru predložio Soči, obećao je da troškovi Igara neće preći 12 milijardi dolara. Međutim, od tada cena je skočila na neverovatnih 51 milijardu dolara, što je sedam puta više nego što je Kanada potrošila na Zimske olimpijske igre 2010. godine.
Prema istrazi ruskih aktivista protiv korupcije, cena Igara je rezlutat korumiranosti sistema.
“Postoje različite prevare koje uključuju preuveličavanje cena, a potom stavljanje razlike u džepove. Cene ugovora su mnogo veće nego što je trebalo da budu. Tako da će to biti najskuplje Igre ikad”, kaže Džefri Mankof iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Kada je Međunarodni olimpijski komitet 2007. godine dodelio Zimsku olimpijadu 2014. dodelio Rusiji milijarde dolara su počele da pristižu na Severni Kavkaz.
Za šest i po godina, koliko je prošlo od tad, država je potrošila 51 milijardu dolara za pripremu Sočija i njegove okoline za Olimpijske igre. Veći deo tog novca je isplaćivan raznim izvođačima radova direktno iz federalnog budžeta.
Skrivena priča u Sočiju se tiče Putina i malog kruga ljudi oko njega, koji su ekstremno profitirali od građevinskih radova. Kao veoma neobičan korak se navodi da je Rusija odabrala da državne kompanije i tajkuni grade Olimpijske centre, prodajući projekte u Sočiju kao „javno-privatna patnerstva“ koja će nakon završetka igara biti veoma profitabilna.
„Izvođači radova“ predstavljaju grupu Putinovih bliskih ljudi koja datira još od ranih dana njihove karijere u Sankt Peterburgu. Ruski premijer Dmitrij Medvedev nekada je bio izvršni direktor Gasproma, najvećeg proizvođača prirodnog gasa na svetu i ruske najveće kompanije. Gasprom je izgradio kompleks za bijatlon i kros kantri skijanje na planini koju je kupio.
Ahmed Bilalov, potpredsednik ruskog Olimpijskog komiteta, takođe je bio i predsednik Odmarališta Severnog Kavkaza, državne kompanije odgovorne za izgradnju turističkih objekata u regionu. Za izgradnju centra za ski skokove pod nazivom „RussSki Gorki“ bio mu je dodeljen budžet od 40 miliona dolara, ali je nekako konačni račun iznosio 265 miliona dolara.
Dan nakon otvaranja centra je razrešen svih dužnosti, a priča se i da je pobegao iz zemlje. Odmarališta Severnog Kavkaza su sada pod upravom Sberbanke, državne finansijske institucije, predsedavajući Sberbanke je German Graf, koji je radio s Putinom u gradskoj upravi Sankt Peterburga.
I pored svega Putin je opisao transformaciju Sočija kao ruskog odmarališta između Kavkaza i Crnog mora u Olimpijski grad i post-Olimpijsku destinaciju kao “najveće gradilište na svetu”. Predsednik Rusije se ujključio u najsitnije detalje oko planiranja Igara, ap čak i oko ceremonije otvaranja.
Ostaje da od petka vidimo da li se sav njegov rad ali i savn uložen novac zaista isplatio.