Kako je Itar Tass-u izjavila predstavnica FMS Zalina Kornilova, Federalnoj migracionoj službi nije podnet takav zahtev.
Ona je dodala da će, ukoliko FMS bude podnet zahtev za azil, on biti zvanično razmotren.
Bolivijski predsednik Evo Morales juče je ponovo izrazio spremnost da Snoudenu da azil, sledeći sva “diplomatska pravila i međunarodne sporazume”.
Snouden se u petak sastao sa ruskim aktivistima za ljudska prava, najavljujući da će tražiti azil od Rusije, makar kao privremeno rešenje, pre nego što ode za Venecuelu, Boliviju ili Nikaragvu – tri zemlje koje su mu dosad ponudile azil.
Prema njegovim rečima, odluka da izađe u javnost sa podacima o masovnoj špijunaži je svakako koštala, ali je bila ispravna, i ne žali ni za čim.
“Spremnost moćnih država da igraju iznad zakona predstavlja pretnju za sve nas, i ne sme im se dozvoliti da u tome uspeju”, rekao je Snouden.
Snouden pokušava da izbegne optužbe SAD za špijunažu zbog tog što je obelodanio da postoje tajni programi za sakupljanje podataka telefonskih i internet komunikacija.
Kandidat za Nobela
Profesor sociologije na švedskom univerzitetu Umeo, Stefan Svalfors, predložio je odbeglog bivšeg saradnika CIA Edvarda Snoudena za Nobelovu nagradu za mir.
U pismu koje je poslao norveškom Komitetu za dodelu Nobelove nagrade, a objavljenom u švedskom listu “Vesterbotens-Kuriren”, profesor kaže da je predložio Snoudena zbog “junačkog pokušaja, a uz ogromnu ličnu žrtvu, da rasvetli opsežno špijuniranje preko kompjuterske mreže koju sprovodi američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA).
Zbog svoje hrabrosti, Snouden je “pomogao da svet postane malo bolji i malo bezbedniji”, napisao je profesor i dodao da nominacija ima i simbolični značaj jer pokazuje da “pojedinci mogu da ustanu i bore se za osnovna ljudska prave i slobode”, preneo je britanski list “Dejli mejl”.
Svalfors takođe veruje da će nominacija pomoći da Nobelova nagrada za mir ponovo dobije na poštovanju koje je izgubila nakon što je prerano dodeljena američkom predsedniku Baraku Obami 2009. godine.
“Dejli mejl” piše da je možda prekasno da Snouden dobije nagradu ove godine jer je rok za nominovanje istekao 1. februara. Između marta i avgusta, radi se kraća lista kandidata.
U svakom slučaju, piše britanski list, Svalforsovo nominovanje Snoudena može biti ozbiljno prihvaćeno za 2014. godinu.
Kao profesor sociologije na Univerzitetu Umeo, Svalfors važi za kvalifikovanu osobu koja može da pošalje nominaciju Komitetu za dodelu Nobela.
Nobelova nagrada za mir dodeljuje se od 1901. godine i nju je primilo 100 pojedinaca i 24 organizacije.
Čak ako Snouden i bude bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir za 2014. godinu, on najverovatnije u decembru ne bi mogao da otputuje u Oslo na ceremoniju dodele.
Ko koga ovde farba, bre!?