Na pitanje da li podržavaju prodaju Merkatora Agrokoru negativno je odgovorilo 72 odsto ispitanika, potvrdno 21 odsto, a sedam odsto nije dalo odgovor. Anketa je sprovedena početkom prošle sedmice na reprezentativnom uzorku od 404 ispitanika.
Vodeći slovenački list podseća da je više njihovih ispitivanja iz prethodnih godina, kad je u postupcima prodaje Merkatora hrvatski koncern takođe isticao svoje ponude, pokazivalo protivljenje slovenačke javnosti mogućnosti da najveći slovenački trgovački lanac bude preuzet od njegovog regionalnog konkurenta.
Anketa “Dela” iz januara 2011. godine pokazuje da je tada protiv prodaje većinskog paketa deonica Merkatora koncernu Agrokor bilo 80 odsto ispitanika, a politički otpori takođe vrlo prisutni, pa je vlasnik koncerna Ivica Todorić nešto kasnije povukao svoju ponudu koja je tada iznosila 231 evro po akciji.
Agrokor je u petak nakon višemesečnih pregovora potpisao Ugovor o kupoprodaji 53,12 odsto akcija Poslovnog sistema Merkator dd s vlasničkim konzorcijumom od 12 prodavaca.
Slovenački mediji zadnjih su dana osim na pozitivne sinergijske efekte nastajanja najveće maloprodajne kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi, sa 60.000 zaposlenih i godišnjim prihodima od sedam milijardi evra, upozorili i na svojevrsnu psihološku stranu operacije zbog značenja Merkatora u svesti prosečnog Slovenca.
Dugogodišnjim rastom i širenjem svoje mreže u regionu Merkator je na određeni način postao uspešan simbol poslovnih rezultata cele države koja je tek poslednjih godina dospela u ekonomske teškoće.
Dugogodišnji direktor Merkatora Zoran Janković nije ovih dana želeo da komentariše dogovor većinskih vlasnika s Agrokorom, ali je ponovio da je dugo vremena verovao da će Merkator preuzeti Agrokor, a na obrnuto, a makroekonomist Jože Mencinger da je “žalostan” što će Merkator otići u ruke regionalnog konkurenta.
Nekadašnji direktor Merkatora Miran Goslar izjavio je u subotu za Slovenački radio da iz rasprava o prodaji Merkatora treba isključiti emocije, no one su ovih dana u javnosti i medijima prilično prisutne, pa se postavlja i pitanje odgovornosti onih koji su onemogućili pregovore u kojima je Agrokor krajem 2011. i početkom 2012. za deonicu Merkatora vlasnicima nudio 221 evro po akciji, znatno više od sada dogovorenih 120 evra.
Pri tome se “krivci” traže u bivšim upravama Merkatora koje su se zadnjih godina rezolutno protivile prodaji uprkos interesu vlasnika, u doktrini tzv. nacionalnog interesa koji je zagovarao jaku povezanost državnih banaka i velikih firmi i protivio se stranom kapitalu.
Najviše odgovora traži se od političara čija je reč makar neformalna odlučivala o smeru kojim će se Merkator razvijati.
Ekonomist Jože P. Damijan, nekadašnji ministar razvoja u prvoj Janšinoj vladi, u nedelju je izjavio da je od 2005. godine bilo jasno da će Merkator pre ili kasnije morati da bude prodat stranom strateškom kupcu, te da se to sada, u devetom pokušaju prodaje većinskog paketa dionica Merkatora, konačno i dogodilo.
Na svom blogu Damijan navodi da je vlasničku strukturu Merkatora 2005. godine destabilizovala tadašnja vlada Janeza Janše, prodavši “ispod stola” deonice dva državna fonda u Merkatoru kasnije posrnulim finansijskim holdinzima koje su vodili tadašnji direktori Istrabenza i Pivovarne Laško Igor Bavčar i Boško Šrot, te da se je radilo o političkoj pogodbi koja je vodila u novo zaduživanje tih vlasnika kod banaka, čime su opteretili Merkator zbog čega se njegovu vlasničku strukturu više nije moglo kontrolisati.
Nakon što su njihovi holdinzi finansijski posrnuli, a Bavčar i Šrot kredite nisu mogli vraćati, banke su od njih bile prisiljene preuzeti Merkatorove deonice koje su se u njihovim bilansima predstavljale mrtvi kapital, pa je prodaja tih akcija, uprkos suprotnim nastojanjima i otporima u politici, bila samo pitanje vremena, tvrdi Damijan.
On kaže da bi vlasnici deonica koji su se sada odlučili za njihovu prodaju Agrokoru trebalo da pokrenu pitanje krivične odgovornosti za nastalu štetu što im je onemogućeno da deonice prodaju ranije kad su dobijali povoljnije ponude jer su u odnosu na Agrokorovu ponudu od pre godinu i pol dana izgubili 380 miliona evra, što je više od jedan posto slovenskog BDP-a, te da je krivce koji su onemogućavali prodaju sasvim lako identifikovati.