List napominje, pozivajući se na izjave više zvaničnika administracije, da je to deo napora da se Teheran dodatno izoluje na međunarodnom planu, nakon američkih optužbi za zaveru sa ciljem da se ubije saudijski ambasador u Vašingtonu.
Administracija predsednika SAD Baraka Obame nikada nije objavila svoje dokaze kojima bi potkrepila tvrdnje da Iran nastoji da dođe u posed atomskog oružja ili da razvija tehnologiju koja bi mu omogućila da ga brzo proizvede, mada je sa tim informacijama upoznala saveznike.
Razlog za oklevanje da ih objavi delom je posledica činjenice da Amerikanci u Iraku posle 2003. godine nisu našli nikakvo oružje za masovno uništenje, iako je to bio povod za napad na tu zemlju, tako da se od tada svi američki dokazi smatraju sumnjivim.
I samo pitanje u vezi sa zaverom za ubistvo saudijskog ambasadora pokazuje koliki je obim tog nepoverenja.
“Njujork tajms” konstatuje da bi, ukoliko bi IAEA zaista objavila te informacije, to pokrenulo debatu koliko agresivno bi SAD trebalo da nastupe u pritisku na Teheran da obustavi svoj nuklearni program.
Na duži rok, u Vašingtonu bi želeli međunarodnu zabranu finansijskih transakcija sa iranskom centralnom bankom, čemu se protive Kina i druge azijske zemlje.
Razmatra se i mogućnost zabrane kupovine naftih prerađevina od kompanija koje kontroliše Iranska revolucionarna garda, čiji ogranak “Snaga Kudsa” Amerikanci optužuju da direktno stoji iza zavere, ali ni u SAD nisu svi oduševljeni tom idejom, jer bi dovela da poskupljenja nafte u vreme ekonomskih teškoća.
Pored toga, podseća njujorški dnevnik, Jukija Amano, direktor IAEA je već ranije upozoravao da bi objavljivanje nekih najdelikatnijih podataka koji bi sugerisali da Iranci rade na nuklearnom oružju, dovela do izbacivanja inspektora UN iz te zemlje, i tako do zatvaranja mogućnosti da imaju bilo kakav uvid u nuklearne aktivnosti Teherana.