Na delu moldavske istočne granice prema Ukrajini se nalazi otcepljeni region Pridnjestrovlja, u kojem većina stanovništva govori ruskim jezikom, podseća AFP.
Pripajanje Krima Rusiji podstiče strahovanja da bi slične stvari mogle da se dogode i u drugim državama iz sastava bivšeg SSR-a, u kojima postoje regioni sa separatističkim tendencijama, izjavila je Nulandova na konferenciji za štampu u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu.
Pridnjestrovski zvaničnici apelovali su ranije ovog meseca na poslanike ruske Dume da donesu zakonske akte kojima bi taj region bio uključen u Rusiju, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u jučerašnjem intervjuu rekao kako su Kišinjev i nove ukrajinske vlasti praktično organizovale blokadu Pridnjestrovlja.
“Štaviše, EU, a koliko shvatam i SAD, ohrabruju takav stav”, naglasio je Lavrov.
Nulandova je u Kišinjevu rekla kako bi Rusija trebalo da izvrši pritisak na zvaničnike Pridnjestrovlja da dozvole pristup posmatračima OEBS-a u svoju pograničnu zonu, što je podržala i moldavska ministarka inostranih poslova Natalija German, koja je takođe prisustvovala konferenciji za štampu.
Pridnjestrovlje, koje je ekonomski zavisno od Moskve, otcepilo se od Moldavije 1992. godine, nakon građanskog rata. Stanovnici ove oblasti su se velikom većinom 2006. godine izjasnili za pripajanje Rusiji, a Moskva u njoj ima na hiljade vojnika, ali nijedna članica UN dosad nije priznala Pridnjestrovlje kao nezavisnu državu.
Moldavija, čije stanovništvo pretežno govori rumunski, najsiromašnija je zemlja Evrope. Po rečima ministarke German, SAD su Moldaviji otkad je postala nezavisna dale više od milijardu dolara, a odnosi sa tom zemljom su “bolji nego ikad”.