Desničari su proslavili povratak predsednika SAD na vlast, videvši to kao marginalni pokret koji je postao mejnstrim, a i podržali su poziv milijardera Ilona Maska da „učinimo Evropu ponovo velikom” (MEGA), prenosi Rojters.
Ali pojedinci na evropskoj krajnjoj desnici uznemireni su zbog Trampovog ponašanja prema Zelenskom i njegove naizgled ravnodušnosti prema pretnji koju ruski predsednik Vladimir Putin predstavlja za demokratsku Evropu.
Tramp je početkom ove nedelje zamrznuo ključnu američku vojnu pomoć Ukrajini protiv trogodišnje invazije Rusije, nakon žustre i javne konfrontacije u Ovalnom kabinetu prošle nedelje.
Nekoliko evropskih ekstremno desničarskih političara, uključujući Viktora Orbana, Tina Krupalu (AfD) i Italijana Matea Salvinija, odlučno su podržali Trampa.
Drugi desno orijentisani političari, kao što su Britanac Najdžel Faraž i Poljak Kšištof Bosak, izrazili su svoju podršku uz upozorenje ili su bili otvoreno kritični prema tome što je Tramp naizgled okrenuo leđa Evropi i Ukrajini, sugerišući da bi Kijev morao da ustupi teritoriju radi mira i istovremeno ne zahtevajući nikakve ustupke od Kremlja.
Razlika pokazuje koliko su desničarski populisti daleko od kohezivne grupe, navodi Rojters.
To, dodaju, obuzdava njihov uticaj u politici Evropske unije i naglašava da Maskova želja da okupi Evropu oko MEGA kampanje, promovisanjem krajnje desnice protiv EU – ima svoja ograničenja.
„Postoji kombinacija faktora koji ne podstiču nužno otvorenu konfrontaciju sa Trampom, kao što je to slučaj sa levicom, ali ipak dovode do distance između njega i… krajnje desnih partija koje sve više prihvataju evropske integracije“, rekao je Aleksandar Klarkson, predavač evropskih studija na Kings koledžu u Londonu.
Mađarski nacionalistički premijer Viktor Orban stao je u Trampovu odbranu, podržavajući predsednikov pristup mirovnim pregovorima u Ukrajini, koji do sada isključuju Kijev i Evropu.
Tramp se „hrabro zalagao za mir – čak i ako je to mnogima bilo teško za varenje“, napisao je Orban na X nakon Trampovog sukova sa Zelenskim u Beloj kući.
Krajnje desničarska, proruska Alternativa za Nemačku (AfD), tek sa svog istorijskog drugog mesta na prošlomesečnim nacionalnim izborima, takođe je stala na Trampovu stranu.
„Pošto EU i Nemačka nažalost nisu uspele kao posrednici, SAD i Rusija moraju da se dogovore (o Ukrajini)“, napisao je ko-lider AfD Tino Krupala na X.
Bjorn Heke, lider najradikalnijeg krila AfD-a, rekao je da je raspad u Beloj kući kriv Zelenski nakon što je „odlučio da mora da vređa svoje domaćine“.
Izvor iz španske stranke Voks zauzeo je oprezniji stav, rekavši da očigledna podrška Putinu nekih evropskih kolega ostavlja njene glasače zbunjenima.
„Trampova nepredvidljivost nas je ostavila zbunjenim. Da li napadamo Putina ili se svrstavamo sa Trampovim pogledom na Putina?“, pitao je Rojtersov izvor.
Pojedini, kao što je krajnje desničarska opoziciona Konfederacija u Poljskoj, gde je strah od ruske regionalne dominacije duboko ukorenjen u istoriji, podjednako su osudili Trampa i Putina.
„Tramp, suprotno svojim predizbornim obećanjima i možda suprotno sopstvenoj mašti, nije uspeo da dobije brz mir od Putina. Putin ipak odlučuje koliko će ovaj rat trajati, bez obzira ko je u Beloj kući“, rekao je ko-lider Konfederacije Kšištof Bosak na Fejsbuku.
Drugi desničarski populisti bili su dvosmisleniji.
Najdžel Faraž, lider britanske Reformske stranke, saglasio se sa Zelenskim da su Ukrajini potrebne „prave bezbednosne garancije“ da bi mirovni plan funkcionisao, ali je kasnije bio kritičniji prema ukrajinskom lideru, rekavši na radiju LBC da „u diplomatskom smislu, Zelenski odigrao veoma loše“.
Liderka francuskog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen odbila je da zauzme stranu, rekavši da su i Tramp i Zelenski branili svoje nacionalne interese tokom žestoke svađe.
Dok je Orban podržao Trampov plan, njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni je u Londonu razgovarala o evropskom alternativnom mirovnom planu.
„Mi smo Evropljani, i ovo nas se veoma tiče – dešava se na našim vratima. Zauzeli smo stav i držimo ga se“, rekao je Edmondo Ćirijeli, zamenik ministra spoljnih poslova Italije i član Melonijine Braće Italije (Fratelli d’Italia).
Tanka linija
Meloni, koja je čvrsto podržavala Ukrajinu otkako je postala premijerka Italije, ali je negovala dobre odnose sa Trampom, hoda tankom linijom između podrške Evropi i prijateljstva sa Trampom, rekao je Emanuel Maseti, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Trentu.
„Glavna strategija je da se što manje govori ili da se usvoji opšti stav koji naglašava potrebu da se ostane u harmoniji sa SAD“, rekao je Maseti.
Trampovi planovi za Ukrajinu tvore i unutrašnji razdor u zemljama EU.
U Italiji je vladajuća koalicija podeljena između Salvinijeve lige, koja snažno podržava Trampa, i Braće Italije (Fratelli d’Italia) i Napred, Italijo, koji su oprezniji.
U Španiji, kritika lidera stranke Voks Santjaga Abaskala o oklevanju Evrope da podrži Trampov mirovni plan naišla je na kritike bivšeg generalnog sekretara i suosnivača stranke Havijera Ortege Smita.
„Ako Tramp odluči da okrene leđa evropskoj zemlji poput Ukrajine, podeli njene granice i sklopi takozvane mirovne sporazume bez uzimanja u obzir (ove) oštećene nacije, ne možemo se saglasiti sa Trampom“, rekao je Ortega Smit.