“Možda je malo čudno shvatiti tu stvar, ali ako postoje garanti za postojanje Republike Srpske u međunarodnom pravu onda to nije predsednik RS Milorad Dodik, to sam ja”, kazao je Šmit u emisiji “Mreža” Televizije Federacije BiH (FTV).
Upitan da zaustaviti Dodika ukoliko krene u odvajanje Republike Srpske posle “Velikog srpskog sabora”, najavljenog za 8. jun, on je ocenio da bi to bio “napad na integritet svakog pojedinca u BiH, a pogotovo u Republici Srpskoj”.
Šmit je naveo da pasoš RS ne bi bio priznat nigde van BiH, podsetivši na stav SAD da RS postoji samo u okviru Dejtona.
Odgovarajući na pitanje da li se može desiti da iskoristi ovlaštenja i da “negatorima genocida” zabrani kandidovanje na izborima ili delovanje u javnom i političkom životu, Šmit je odgovorio: “To je dobra ideja, da razmislim o tome”.
Komentarisao je i činjenicu da ga političke partije u RS nazivaju “turistom”, ali da ipak na izbore izlaze po njegovim pravilima.
“Meni se zaista dopada ova zemlja, ne samo jedan entitet, cela zemlja je zaista predivna. Tako da, biti turist ovde nije nešto što mene na bilo koji način vređa. Meni se sviđa što sam tu, ali ne samo kao turist, već i kao neko ko donosi odluke”, kazao je Šmit.
BiH nije spremna za EU, ali nema druge opcije
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je da BiH nije spremna za pristupanje Evropskoj uniji, ali da lideri EU moraju biti svesni da bi zemlja mogla biti u velikom riziku ako se nastavi odlaganje procesa pridruživanja.
“Moramo da shvatimo da su ovim zemljama Zapadnog Balkana potrebne evropske integracije, inače će u bliskoj budućnosti biti izložene velikom riziku iz mnogo razloga”, rekao je Šmit u intervjuu za briselski portal Euractiv.
Šmit je, međutim, priznao da pristupanje BiH Uniji “nije opravdano, zasnovano na zaslugama i činjenicama”.
On je ukazao na pretnje političkoj stabilnosti BiH, opasnost od sve većeg razočaranja u EU i “dramatičan odliv mozgova” koji će postati nezaustavljiv.
Opisujući BiH kao fragmentiranu zemlju u kojoj se lojalnost građana pretežno oslanja na njihove etničke grupe, koje ostaju duboko pristrasne u svom tumačenju nasilne istorije Bosne, Šmit je kazao da to “nije kompatibilno s evropskim integracijama, gde je nediskriminacija od najveće važnosti”.
“BiH je jedna od retkih, ako ne i jedina država na svetu koju poznajem, gde je građanska država prljava reč za mnoge ljude jer opisuje razgraničenje od nečijeg etničkog identiteta”, rekao je Šmit.
Ipak, brže evropske integracije su, kako je istakao, jedini put napred.
“Ako ne bude opipljivog razvoja, onda evropska ideja neće biti mnogo privlačna mnogima”, kazao je Šmit, dodajući da bi čak i “postepeno približavanje i otvaranje prema EU održalo nadu u Evropu živom”.
Lideri EU su u martu odobrili otvaranje pristupnih pregovora s BiH, osam godina posle podnošenja zahteva za članstvo. Sada obe strane treba da usvoje pregovaračke okvire koje će biti usvojene na međuvladinoj konferenciji i time formalno počnu pristupni pregovori.
Iako mnogi očekuju da Mađarska, koja u julu preuzima šestomesečno predsedavanja EU, odlaže pristupne procedure, Šmit veruje da će Budimpešta do kraja godine sazvati međuvladinu konferenciju kako bi pregovori o pristupanju BiH zvanično počeli.
Šmit ipak zadržava “izvestan skepticizam” jer pripreme sporo teku, ali ističe da narod zaslužuje članstvo.
Glavni problem za stabilnost i pridruživanje BiH su politički preduzetnici koji iskorišćavaju etničke podele u zemlji da pojačaju vlastitu moć, ocenio je Šmit, ne navodeći imena.
“Ovo je na obe strane pogoršano poslednjih godina zbog rata u Ukrajini”, rekao je Šmit, tvrdeći da je to podstaklo narative solidarnosti između Srba i Rusa na jednoj strani i Hrvata i Bošnjaka sa Ukrajinom na drugoj.
Oni koji su prolili krv za svoje ognjiste su garant, a ne vi koji radite na tome da opet padne krv. Ako imate moc napadnite i dajte alibi. Srbi su doste stvarali drzave drugima. Sada je vreme da sebi naprave drzavu i urede je po svojoj meri, a vi ostali gledajte sta cete.