Sabor smatra da je presuda Haga nepravedna

Poslanici su posle čitanja zajedničke izjave minutom ćutanja odali počast svim žrtvama ratova ’90-tih godina, a ne, kako je ranije bilo najavljeno, samo jednom od šestorice osuđenih za ratne zločine nad Muslimanima u BiH, Slobodanu Praljku, koji je u sredu izvršio samoubistvo u sudnici Haškog tribunala.

U zajedničkoj izjavi poslaničkih klubova koju je pročitao predsednik Sabora Gordan Jandroković navodi se da su se poslanici u vezi s haškom presudom šestorici Hrvata iz BiH “saglasili u oceni da žalbena presuda ne uvažava istorijsku istinu, činjenice i dokaze, pa je kao takva nepravedna i neprihvatljiva”.

“Upravo je tragičnim činom oduzimanja života, general Slobodan Praljak na simboličan način ukazao na svu nepravednost žalbene presude”, navodi se u izjavi.

Takođe je istaknuto da se očekuje od Vlade da razmotri sve pravne mehanizme da bi se osporili navodi iz presude.

Jandorković je potom je u ime Hrvatskog sabora i u svoje ime izrazio saučešće porodici Slobodana Praljka, a potom pozvao poslanike na minutu ćutanja za sve žrtve ratova.

“Pozivam vas da svi zajedno odamo počast za sve stradale civile, ubijene i nestale hrvatske banitelje, kao i sve žrtve ratnih sukoba u Hrvatskoj i BiH….Sve žrtve treba zauvek da ostanu u našoj kolektivnoj svesti, a jučerašnja smrt generala Praljka neka ostane poslednji čin tragičnih ratnih zbivanja”, rekao je Jandroković.

U vreme čitanja izjave, u Saboru nije bilo većine poslanika opozicionih Socijaldemokratske partije i Glasa.

Poslanik Glasa Goran Beus Rićembergh rekao je uoči sednice da bi Hrvatska “neprihvatanjem jučerašnje presude dovela u pitanje i ranije oslobađajuće presude hrvatskim generalima”. On je rekao i da je protiv odavanja počasti osuđenom ratnom zločincu.

Usvojen Zakon o pravima hrvatskih branitelja

Sabor Hrvatske usvojio je danas Zakon o pravima hrvatskih branitelja i članova njihovih porodica, a u konačnoj verziji donekle je ublažena definicija o oružanoj agresiji zbog koje su negodovali predstavnici Srba, ali i vlasti u Beogradu .

Zakon koji proširuje prava branitelja u odnosu na postojeća usvojen je glasovima 93 od ukupno 151 poslanika u Saboru, protiv ih je bilo 15, a uzdržanih troje.

Za predstavnike Srba u Hrvatskoj sporna je bila formulacija iz predloga zakona o tome da je u oružanoj agresiji učestvovao “veliki broj pripadnika srpske nacionalne manjine”.

U konačnoj verziji piše da su hrvatski branitelji iz Domovinskog rata “branili i odbranili Republiku Hrvatsku unutar međunarodno priznatih granica od oružane agresije koju je izvršila Srbija, Crna Gora i Jugoslovenska narodna armija s oružanom pobunom dela srpskog naroda u Republici Hrvatskoj”.

I nova verzija zakona izazvala je kritike srpske zajednice, pa su iz SDSS nedavno upozorili da i nova formulacija može otežati položaj Srba u Hrvatskoj kroz dalju kolektivnu stigmatizaciju.

Prvu verziju zakona javno je kritikovao poslanik srpske nacionalne manjine u Saboru Hrvatske Milorad Pupovac koji je ocenio da se u zakon uvode “elementi ratne retorike”.

Inače, forumacija o Srbiji, Crnoj Gori i delu srpske manjine kao agresoru već je korišćena u Deklaraciji o Domovinskom ratu iz 2000.

Troje poslanika srpske nacionalne manjine iz SDSS deo su vladajuće većine u Hrvatskoj koju vodi Hrvatska demokratska zajednica.