U predloženom dokumentu, koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Kristijan Dan Preda, istaknuta je čvrsta podrška “evropskoj perspektivi BiH, njenom teritorijalnom integritetu, suverenitetu i jedinstvu”.
Kako je preneo sarajevski Dnevni avaz, dokument obiluje kritikama na račun bh. vlasti, političkih stranaka i njenih lidera zbog nemogućnosti da se dogovore o nekim osnovnim stvarima.
Nacrt rezolucije predstavljen je juče na Komitetu za spoljne odnose Evropskog parlamenta.
Snažno se kritikuje pravosuđe u BiH zbog izostanka rezultata u borbi protiv korupcije, a Evropski parlament zahteva mere kojima će se ojačati nezavisnost pravosuđa, kako bi ono bilo imuno i moglo se odupreti novim pokušajima političke instrumentalizacije.
U predlogu nove rezolucije BiH se poziva da na vreme odgovori na dodatnih više od 600 pitanja Evropske komisije, kako bi se time doprinelo izradi mišljenja Komisije o aplikaciji BiH za članstvo u Uniju.
U dokumentu se izražava i zabrinutost usporavanjem reformi zbog, kako je ocenjeno, neslaganja među političkim partijama i predizbornoj kampanji koja je počela prerano.
Izraženo opredeljenje lidera u BiH prema EU mora biti praćeno stalnim provođenjem reformi definisanim u Reformskoj agendi, te pretočeno u sasvim konkretne rezultate, u korist građana, stoji u preloženoj rezoluciji.
Navodeći da nema značajnijeg napretka u reformskim procesima, u dokumentu se izražava žaljenje zbog nepostizanja kompromisa u reformi izbornog zakonodavstva, a partijski lideri se pozivaju da što pre dođu do dogovora u vezi sa promenama Izbornog zakona kako bi izbori bili provedeni u skladu s evropskim standardima.
BiH se posebno oštro kritikuje što već tri godine nije u stanju postići dogovor o funkcionisanu Parlamentarnog odbora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, uz upozorenje da je neuspešna saradnja sa Evropskim parlamentom “jasno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”.
BiH je pozvana da da usvoji neophodne državne strategije, posebno u oblasti energetike, zapošljavanje i javnih finansija, jer je to, kako je naglašeno, put za pristup dodatnim sredstvima iz Fondova pretpristupne pomoći (IPA).
U nacrtu rezolucije je ponovo pozvana Republika Srpska da iz svog ustava izbaci odredbe o smrtnoj kazni, a BiH je upozorena da je dužna sprovesti presude Evropskog suda za ljudska prava.
U nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta se osuđuju i pojačani pritisci na novinare, kao i nastojanje stranaka da kontrolišu medije.
Posebno se kritikuje stanje javnih emitera, a ponavljen je zahtev da se vlasništvo nad medijima jasno definiše kroz poseban zakon.
Evropski parlament naveo je i svoju zabrinutost povećanjem broja migranata koji stižu u BiH, ukazao na nedostatak koordinacije između različitih nivoa vlasti u vezi s tim pitanjem i zatražio da se migrantska kriza ne politizuje.
U dokumetu se još naglašava da se migrantska kriza mora rešavati u koordinaciji sa EU i susednim državama BiH.