Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar – tas s.
Vicepremijer Krima Rustam Temirgalijev rekao je da rezultatiati ankete predstavljaju pobedu naroda krima.
“Devedeset tri procenta glasalo je za pripajanje Rusiji, a sedam za Ukrajinu. To je pobeda. Ura!”, rekao je Temirgalijev.
Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača, viši od 80 odsto, a na referendumu građani su odgovarali na dva pitanja – “Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?” i “Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?”.
U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referndumski rezultat.
18:33 – Izlaznost u Krimu je 73 odsto.
16:48 – Amerika preti sankcijama: Ako ruski predsednik Vladimir Putin ne odustane od Krima, suočiće se sa sankcijama Zapada koje će pogoditi ekonomiju Rusije i oslabiti uticaj Moskve u svetu, saopštila je danas američka Bela kuća. Viši savetnik Bele kuće Den Fajfer rekao je za američku nacionalnu televiziju NBC da Putin ima izbor: “Da li će nastaviti da i dalje izoluje sebe, šteti svojoj ekonomiji, dodatno slabi ruski uticaj u svetu, ili će uraditi pravu stvar”.
Fajfer je dodao da je američka podrška novoj ukrajinskoj vladi “na svaki mogući način” u vrhu liste prioriteta administracije predsednika Baraka Obame. On je ponovio da SAD neće priznati rezultate referenduma.
15:45 – Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri složili su se danas da treba tražiti rešenje za krizu u Ukrajini insistiranjem na ustavnim reformama. U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova nije precizirano o kakvim reformama se radi, osim što je navedeno da bi one trebalo da budu “u generalno prihvatljivoj formi i da uzmu u obzir interese svih regiona u Ukrajini”, preneo je Rojters.
Britanska novinska agencija navodi i da je tokom njihovog drugog telefonskog razgovora u poslednja dva dana Lavrov zatražio od Kerija da uloži uticaj koje SAD imaju da bi ohrabrile vlasti u Kijevu da zaustave “masovno bezakonje” protiv ruskojezične popucacije u toj zemlji.
14:53 – Lider ukrajinskog nacionalističkog pokreta Dmitrij Jaroš zapretio je da će dići u vazduh gasovod kojim se ruski gas transportuje u Evropu kako bi Rusiju lišio izvora finansiranja.
Jaroš je ovu pretnju izneo u okviru “obraćanja ukrajinskoj vladi i svojim sunarodnicima”, u kome optužuje Moskvu da planira da prisvoji Ukrajinu, preneo je “Glas Rusije”.
“Mi smo apsolutno svesni činjenice da Rusija zarađuje novac transportovanjem nafte i gasa na Zapad preko našeg gasovoda. Zato ćemo uništiti naftovod da bi Rusija ostala bez izvora finansiranja”, rekao je on.
14:51 – Nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila je danas u telefonskom razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da više posmatrača OEBS-a bude razmešteno u Ukrajini.
“Kancelarka je predložila da prusustvo OEBS-a u Ukrajini bude brzo povećano i da veći broj posmatrača bude upućen na kritična mesta, pre svega na istok zemlje”, saopšteno je iz kancelarije Merkelove.
Takva odluka treba da bude usvojena u ponedeljak na sastanku Stalnog komiteta OEBS-a u Beču, “sa što većom većinom”, dodala je Merkelova.
14:45 – Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da je današnji referendum o statusu Krima u punoj saglasnosti sa normama međunarodnog prava i da će Rusija uvažiti izbor žitelja tog poluostrva, saopštila je pres služba Kremlja.
Predsednik Rusije je ponovo izrazio zabrinutost zbog toga što radikalne grupe uz popustljivost vlasti u Kijevu “podižu napetost u istočnim i jugoistočnim regionima Ukrajine”.
Kremlj navodi da je obavljena konstruktivna razmena mišljenja o mogućem upućivanju misije OEBS za nadzor situacije u Ukrajini.
14:35 – Na biralištima na Krimu uočeno je nekoliko mogućnih nepravilnosti, javlja AFP.
Birači na jednom biračkom mestu u Sevastopolju glasali su pre nego što je referendum zvanično počeo, a novinarima (među kojima je bio i reporter AFP) nije bilo dozvoljeno da priđu nekim biračkim mestima u Sevastopolju i Simferopolju, iako su imali akreditaciju krimskih vlasti.
Uočeno je nemilosrdno agitovanje za Rusiju (koje nije dozvoljeno prema izborniim pravilima) u vidu probi za večerašnje slavlje, pošto se očekuje da će biti izglasana nezavisnost.
Mihajlo Mališev, šef odbora za organizaciju referenduma, demantovao je izveštaje da je ruskim građanima dozvoljeno da glasaju, rekavši da pravo glasa imaju samo stanovnici Krima ili oni koji imaju ukrajinske pasoše.
14:15 – Na referendumu o statusu ukrajinskog poluostrva Krim do 14 časova po lokalnom vremenu, odnosno do 13 sati po srednjoevropskom, glasalo je 54 odsto građana s pravom glasa, saopštila je danas referendumska komisija, a prenosi agencija Kriminform.
I glasači u istorijskom pomorskom gradu na Krimu, Sevastopolju, izašli su na referendum na kojem se odlučuje o sudbini poluostrva, a u tom gradu, koji je izuzetno proruski orijentisan, danas na mnogim automobilima, autobusima, kućama i zgradama vijori ruska zastava, prenosi Glas Rusije.
14:04 – Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije su danas dogovorili da će na Krimu, gde se danas održava referendum o pridruživanju Rusiji, do 21. marta na snazi biti primirje, izjavio je danas vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh.
On je na marginama sedice ukrajinske vlade rekao da su taj dogovor postigli komandant ukrajinske Ratne mornarice Sergej Gajduk i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, preneo je Rojters.
“Rusija do 21. marta tako neće preduzimati nikakve akcije protiv naših vojnih jedinica na Krimu. Naše vojne jedinice zbog toga nastavljaju sa dopunjavanjem zaliha”, izjavio je Tenjuh.
13:58 – Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc osudio je danas u Beču referendum na Krimu ocenivši da će dovesti do otcepljenja poluostrva od Ukrajine.
Šulc je istakao da referendum na Krimu predstavlja “kršenje teritorijalnog integriteta i međunarodnog prava”. Šulc je, u diskusiji o referendumu na Krimu, kritikovao i pojedine države EU što su još uzdržane umesto da kao reakciju usvoje oštre sankcije protiv Rusije.
12:21 – Međunarodni posmatrači koji nadgledaju referendum o statusu Krima, zasad nisu uočili nikakve neregularnosti, ističe Mateuš Piskorski, šef posmatračke misije OEBS-a i poslanik poljskog Sejma.
Piskorski ističe da se registruje velika izlaznost i da su “krimski Tatari veoma aktivni učesnici referenduma”, prenosi Itar-Tass.
I posmatrač iz Španije, poslanik katalonskog parlamenta Enrike Raveljo, ističe veliku izlaznost i podvlači kako se “referendum odvija slobodno, bez ikakvih pritisaka”.
On napominje kako se situacija na Krimu, gde je stigao juče, mnogo razlikuje od one koju opisuju zapadni mediji. Mediji u Španji su, na primer, pisali kako ruska vojska kontroliše krimske aerodrome, ali Raveljo ističe kako nije video nijednog ruskog vojnika na aerodromu, kao i da nisu tačne priče kako ruski vojnici teraju stanovnike Krima da glasaju.
11:38 – Bezbednosne mere na dan referenduma u Sevastopolju podignute su na najviši nivo, a policija i hitne službe stavljene su u stanje pripravnosti.
Ulicama patroliraju snage gradske samo odbrane, a za večeras se spremaju koncerti i svečanosti povodom objavljivanja rezultata.
Saobraćaj za putnička vozila je obustavljen u periodu od pet časova ujutru na dan glasanja, a važiće i narednog dana.
10:56 – Ukrajinski opozicionar, bokser Vitalij Kličko, izjavio je da nova vlada u Kijevu, posle referenduma na Krimu, neće povući svoje vojnike iz kasarni na tom poluostrvu i oštro kritikovao Rusiji.
“Naši vojnici će i u buduće ostati u našim kasarnama na Krimu”`, rekao je Kličko danas za “Bild am Zontag” i, naglašavajući da oni ne žele rat, niti da ukrajinski i ruski vojnici pucaju jedni na druge, upozorio svet da Rusija, međutim, provocira i da će rezultat referenduma na Krimu biti nelegitiman.
10:00 – U razmatra preduzimanje novih koraka protiv Rusije zbog, kako mnogi veruju, planirane aneksije Krima, a Moskva je od “obazrivog partnera” za samo nekoliko meseci postala “diplomatski protivnik”.
Evropska unija (EU) i SAD smatraju da je današnji referendum o budućem statusu ukrajinskog poluostrva Krim nelegalan, a šefovi diplomatije EU u ponedeljak će odlučiti da li da zamrznu imovinu i uvedu vize, kao i, ukoliko uvedu te sankcije, kome da ih nametnu.
9:17 – Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referenduma Mihail Mališev saopštio je danas da građani Krima od otvaranja biračkih mesta glasaju vrlo aktivno i da je registrovana visoka izlaznost birača, prenele su ruske agencije.
“Ljudi masovno dolaze na biračka mesta od ranog jutra, to se nije dešavalo od vremena Sovjetskog Saveza”, rekao je Mališev, prenosi Itar-Tass.
Agencija izveštava da je među prvima glasao predsednika vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov, koji je ocenio da će se glasanje završiti dobro.
“Samo napred! Sve treba da se dobro završi, nema sumnje”, rekao je on, nazivajući referendum istorijskimm momentom koji prati izuzetno raspoloženje među žiteljima.
RIA Novosti prenela je izjavu predsednika gradske izborne komisije Sevastopolja, Valerija Medvedeva, da se u tom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, takođe aktivno glasa, da su formirani redovi ispred nekih biračkih mesta, kao i da bi do polovine dana mogla da glasa većina od 306 hiljada upisanih birača na 192 biračka mesta.
7:24 – U osam sati po lokalnom (sedam po srednjoevropskom) na Krimu su otvorena biračka mesta. Glasanje će trajati 12 sati i biće završeno u 19 sati po srednjoevropskom vremenu.
Prvi zvanični rezultati, kako je najavio predsednik komisije za pripremu referenduma Mihaila Mališeva biće objavljeni do kraja dana, a konačni sutra, 17. marta.
7:00 – Na glasačkim listićima biće dva referendumska pitanja: “Da li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji kao subjekat Ruske Federacije” i “Da li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine”.
Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.
Autonomna Republika Krim je od 1954. godine u sastavu Ukrajine. Na Krimu živi oko dva miliona ljudi, 58 odsto su Rusi, 24 odsto Ukrajinci, a 12 odsto krimski Tatari.
Prema registru birača, na Krimu pravo glasa ima 1.534.815 stanovnika, a u Sevastopolju 309.774.