Tokom prve posete Kini od stupanja na dužnost ranije ovog meseca, Putin će razgovarati sa svojim kineskim kolegom Hu Đintaom, a potom će potpisati desetak međuvladinih i poslovnih sporazuma.
U sredu i četvrtak, Putin i Hu biće među učesnicima samita šestočlane Šangajske organizacije za saradnju, u kojoj Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan rade na regionalnoj integraciji i ograničavanju zapadnog uticaja.
Rusija i Kina su se u više navrata oglušile na pozive međunarodne zajednice na akciju protiv sirijskog režima zbog nasilja i represije, uz obrazloženje da ne žele da podrže korake koji bi mogli da dovedu do strane intervencije.
Rusija je odavno blizak saveznik sirijskog predsednika Bašara el-Asada, dok se Peking protivi presedanima koji bi se kasnije mogli primeniti na njene problematične regione Tibeta i Sinđanga.
Dve zemlje protive se i novim sankcijama Iranu koji se sumnjiči za razvoj nuklearnog oružja.
Veze nekadašnjih suparnika iz vremena Hladnog rata jačale su tokom Putinove decenijske dominacije ruskom politikom. Uz blisku saradnju na
međunarodnom planu, Kina i Rusija rade na jačanju privredne saradnje, posebno u energetskom sektoru, postavivši cilj da bilateralnu trgovinu sa prošlogodišnjih 83,5 milijardi dolara do 2015. povećaju na 100 milijardi dolara, a do 2020. na 200 milijardi dolara.
Ipak, ima i neslaganja. Moskva se protivi kineskom kopiranju ruskih borbenih aviona i druge vojne opreme, a dve strane godinama se spore zbog cene gasa koji će se isporučivati kroz dva sibirska gasovoda.
Rusija želi da cenu gasa veže za cenu nafte, kao u Evropi, dok se Kina zalaže za nižu cenu. Ako ruski Gazprom i kineska kompanija Čajna nešenel petroleum postignu dogovor, isporuke gasa počeće do 2015.
Putin je često pokušavao da bliske veze sa Pekingom upotrebi kao kontratežu američkoj dominaciji, a dve strane su zajednički interes pronašle i u odbijanju zapadnih apela za otvorenijom politikom i poštovanjem građanskih prava.
Putin je u posetu Kini stigao nakon što je prisustovao samitu EU u Sankt Peterburgu, gde je stao u odbranu poštovanja ljudskih prava u svojoj zemlji, izneo tvrdnju da u Rusiji nema političkih zatvorenika i odbacio kritike drakonskog zakona koji predviđa kazne za ulične proteste.