Bolgar je bila jedan od poslednjih živih psihoanalitičara koji su imali priliku da upoznaju Sigmunda Frojda i slušaju njegova predavanja u Beču.
Bila je zauzeta poslom do pred samu smrt, pošto je uredno primala pacijente u svojoj ordinaciji iako je bila veoma stara.
Doktorirala je na Univerzitetu u Beču 1934. godine. Uspon nacista primorao ju je da napusti Austriju i odseli se u SAD 1938. godine, prenosi Dejli Mejl.
Nastavila je da radi kao psiholog i predavač čak i posle svoje stote godine. Nikada se nije plašila smrti, samo se nadala da će umreti dostojanstveno. Tako se i dogodilo. Bolgar je preminula u snu u ponedeljak, a ostaće upamćena po svom doprinosu psihologiji i psihoanalizi.
Osnivač je Škole profesionalne psihologije u Kaliforniji, a pomogla je i osnivanje još nekoliko institzuta za psihoanalizu u Americi.
Kažu da je bila britkog uma do samog kraja.
“Mogli ste da je pitate šta se desilo 1938. godine ili šta se dogodilo kad je bila u šestom razredu osnovne škole”, rekao je njen kolega Alen Jaser.
Često je u svoj dom pozivala slavne psihologe da bi raspravljali o politici i mentalnom zdravlju. Nikada se nije stidela da iznese svoje mišljenje, s obzirom na iskustva koje je stekla tokom godina.
Poslednje godine svog života posvetlila je starijima, proučavajući kako oni mogu da ostanu vitalni i produktivni kad uđu u godine.
Većina njenih pacijenata bili su upravo stari ljudi koji su imali oko 70 ili 80 godina. Imala je toliko godina da je mogla roditelj da im bude.