U analizi agencije Frans pres navodi se da je od kada su ukrajinske vlasti odbile da potpišu sporazum o pridruživanju sa Briselom o kojem su godinama pregovarale, opozicija na ulicama, maše evropskim zastavama i traži nastavak približivanja Uniji, odnosno smenjivanje predsednika Viktora Janukoviča koji je popustio pod pritiscima Rusije.
Evropska unija je model, izvor inspiracije po demokratiji, pravnoj državi, a tu su i otvaranje tržišta i željeni rast životnog standarda, rekao je jedan evropski izvor.
Za Ukrajince sporazum o povzivanju sa EU je “simbol”, “ključ koji im otvara put ka Evropi”, rekao je jedan evropski diplomata i dodao da Ukrajinci više ne mogu da podnesu autoritarnu vlast, postkomunistički mentalitet, političku nepravdu i ekonomsko propadanje.
Proevropski Balkan
Uprkos teškoćama pri integraciji, proevropsko osećanje je jako i na Balkanu koji se takođe oslobodio komunizma pre no što je zapao u rat tokom 1990-ih, navodi agencija Frans pres.
“Te zemlje i dalje imaju živo sećanje na sukobe, traže stabilnost, a jedini put ka tome je evropski projekat”, rekao je jedan evropski izvor.
Balkanske zemlje kucaju na vrata EU već nekoliko godina i Srbija tako čeka zvaničan početak pregovora o pristupanju narednih nedelja, naveo je taj izvor.
Suprotno tome, u brojnim državama EU, a posebno u zemljama najteže pogođenim krizom, podrška evropskoj građevini je znatno opala poslednjih godina, i strahuje se od porasta uticaja evroskeptičnih partija na predstojećim izborima za Evropski parlament iduće godine.
Evropski evroskepticizam
Ljudi iz Zapadne Evrope koji skoro 70 godina žive u demokratiji i otvorenoj privredi, smatraju te slobode očiglednim i ono što “podstiče njihove susede na istoku njih ostavlja hladnim” – rekao je Jan Tešo, iz centra Karnegi Jurop.
Ali, privlačna snaga Evrope takođe donosi rizik neuspeha evropskog projekta, navodi Frans pres i dodaje da se strahuje od toga šta donose uzastopna proširenja.
Tešo iz Karnegi centra je naveo više razloga za nepoverenje građana Unije prema proširenju – u očima mnogih istočne i balkanske zemlje su udaljene od srca Evrope, kriza pothranjuje povlačenje u sebe i odbacivanje drugih, proširenje se češto povezuje s nepopularnom idejom globalizacije, donosi osećaj da se Unija razvodnjava i slabi.
Protiv novog članstva
Svi ti razlozi objašnjavaju sve veći otpor evropske javnosti i evropskih vođa prema prijemu novih člaova, navodi agencija Frans pres.
U anketi Evrobarometra objavljenoj proletos, 52 odsto Evropljana je reklo da je protiv novog proširenja članstva.
Iz straha od dolaska radne snage sa istoka – takozvanog “poljskog vodoinstalatera” koji po niskoj ceni otima posao zapadnom kolegi, evropska javnost je nepoverljiva prema proširenju, navodi francuska agencija.
Tačno je da je Hrvatska ušla u Uniju 1. jula, ali, opšte uzev, proširenje je izgleda na mrtvoj tački, navodi Frans pres i dodaje da proces približvanja balkanskih zemalja EU ide “brzinom puža”, a da se i ne govori o pregovorima sa Turskom koji su dugo blokirani.
Što se tiče bivših sovjetskih republika, sa izuzetkom tri male baltičke zemlje koje su ušle u EU 2004. godine, Evropljani im nisu nikad ni ponudili tu perspektivu, navodi francuska agencija.