On je umro od srčanog udara, dok se igrao sa svojom decom na plaži u meksičkom odmaralištu Kankun. Vlasti Alhesirasa proglašile su dan žalosti.
De Lusija je prvi španski gitarista koji je dobio počasni doktorat čuvenog Berkli koledža za muziku iz Bostona. Bio je sinonim za flamenko gitaru i istovremeno jedan od najoriginalnijih umetnika ovog žanra.
U karijeri koja je trajala decenijama, proneo je slavu flamenko muzike širom sveta. Iako je tokom čitave karijere ostao veran svojim muzičkim korenima, uvek se trudio da bude originalan i drugačiji.
Pako de Lusija, ili Fransisko Gomes Sančes, rođen je u decembru 1947. godine. Ljubav prema gitari razvio je pod uticajem svog oca, flamenko gitariste, a od 12. godine počeo je da dobija nagrade i od sviranja da zarađuje.
Snimio je 30 studijskih i koncertnih albuma, a među njima se ističu “Entre dos Aguas”, “Almoraima” i “Friday Night In San Francisco”.
U tandemu sa slavnim flamenko pevačem Kamaronom de la Isla snimio je devet albuma na kojima je osavremenio flamenko izraz korišćenjem električnog basa i perkusija, kao i džez partitura. De Lusija i Kamaron su tako postali osnivači pokreta “Novi flamenko” (Nuevo Flamenco), koji je prevazišao španske okvire
Sarađivao je sa Džonom Meklaflinom, Alom di Meolom i Čikom Korijom, snimao muziku za filmove, a jedan od najvećih uspeha u tom miljeu bila je balada “Have You Ever Really Loved A Women” – duet sa Brajanom Adamsom za film “Don Huan de Marko”.
Poslednji studijski album, “Cositas buenas”, snimio je 2004. godine, i otada je značajno smanjio broj nastupa, ograničivši se na tek nekoliko koncerata godišnje, obično u Španiji, Nemačkoj i na evropskim festivalima.
De Lusija je nekoliko puta svirao u Beogradu, poslednji put u Centru Sava u oktobru 2012. godine.