Nakon što su prebrojani gotovo svi glasački listići, rezultati su pokazali da je Jedinstvena Rusija osvojila gotovo 50 odsto glasova, što znači da je uspela da obezbedi više od dvotrećinske većine u parlamentu, koji ukupno ima 450 poslaničkih mesta, te može da menja Ustav.
Najvećim kritičarima Putina bilo je zabranjeno da se kandiduju na izborima koji su održani od 17. do 19. septembra, a bilo je navoda i o izbornoj krađi i prinudnom glasanju. Ruska izborna komisija je, međutim, odbacila tvrdnje o široko rasprostranjenim izbornim neregularnostima.
Ona je saopštila da je iza Jedinstvene Rusije Komunistička partija sa oko 19 odsto glasova, a potom sledi Liberalno-demokratska partija Rusije koja je osvojila 7,55 odsto, Pravedna Rusija sa 7,37 odsto i stranka Novi ljudi sa 5,37 odsto. U parlament će ući tih pet stranaka koje su prešle cenzus od pet odsto.
Reč je o rezultatima za 225 poslanika Državne dume koji se biraju po proporcionalnom sistemu, odnosno putem lista, dok će preostalih 225 članova donjeg doma parlamenta biti izabrano po većinskom principu, individualnim nadmetanjem kandidata.
Iako je lako uspela da zadrži većinu u parlamentu, izborni rezultati ukazuju da je Jedinstvena Rusija izgubila deo podrške, s obzirom na to da je 2016. osvojila 54 odsto glasova.
BBC piše da su komunisti, koji podržavaju Putinove inicijative u parlamentu, zabeležili rast podrške od šest odsto. Međutim, njihov lider Genadij Zjuganov takođe je ukazao na široko rasprostranjene izborne neregularnosti, a njihovi istaknuti kandidati u Moskvi pozvali su na proteste.
EU, Britanija i SAD su osudile izbore u Rusiji. Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj je rekao da je EU “zabeležila da su nezavisni i pouzdani izvori prijavili ozbiljne neregularnosti”, te da je uoči izbora u Rusiji došlo “do pojačane represije” nad opozicionim političarima, organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima i novinarima. On je naveo i da EU ne priznaje “nezakonitu rusku aneksiju Krima i grada Sevastopolja” i da zato “ne priznaje ni tzv. izbore održane na okupiranom poluostrvu Krim”.
Portparol britanskog MSP je rekao da Rusija teži “marginalizaciji civilnog društva, ućutkivanju nezavisnih medija i isključenju pravih opozicionih kandidata iz izborne trke”, što predstavlja “korak nazad za demokratske slobode u Rusiji”, preneo je Gardijan. Britanija je takođe osudila Rusiju za održavanje izbora “na suverenoj teritoriji Ukrajine”. Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da je glasanje “održano u uslovima nepogodnim za slobodne i fer izbore”, dodajući da Vašington neće priznati rezultate s Krima.