Kao razlog za papino povlačenje navodi se njegova starost i urušeno zdravlje, zbog čega više nije u mogućnosti da obavlja dužnost.
Sam papa je potvrdio da je to razlog za njegov odlazak, navodeći da njegova snaga, usled starosti, više nije prikladna za vršenje dužnosti čelnika Katoličke crkve.
“U današnjem svetu, podvrgnutom brzim promenama i potresenom pitanjima od velike važnosti za život vere, pri vođenju Crkve potrebni su i um i telo. U poslednjih nekoliko meseci snaga me napustila u takvim razmerama da sam prepoznao svoju nemogućnost obavljanja poverene dužnosti”, rekao je papa.
Portparol Svete Stolice Federiko Lombardi naveo je da će papa napustiti svoje mesto 28. februara u 20 časova. Tada počinje period ‘prazne stolice’ (sede vacante).
Period “prazne stolice” nastupa u slučaju smrti pape ili njegove odluke da se odrekne tog mesta.
Papa Benedikt XVI došao je na čelo Rimokatoličke crkve 2005. godine posle smrti pape Jovana Pavla Drugog.
Mediji ocenjuju da je ta odluka praktično bez presedana u istoriji Katoličke crkve.
Mesecima razmišljao o ostavci
Brat rimokatoličkog poglavara Benedikta Šesnaestog, Georg Racinger rekao je da je lekar savetovao papi da ne ide na prekookeanska putovanja i da je on mesecima pomišljao da podnese ostavku.
Georg Racinger koji živi u Regensburgu je za novinsku agenciju DPA rekao da njegov brat sve teže hoda i da je njegova ostavka deo “prirodnog procesa”.
“Godine su ga pritisle. U ovim godinama moj brat želi više odmora”, rekao je Georg Racinger (85).
SPC: Odluka vredna poštovanja
Srpska pravoslavna crkva ocenila je kao “čin za poštovanje” današnju odluku poglavara Rimokatoličke crkve pape Benedikta Šesnaestog da se povuče.
“Doslednost i visoke kriterijume pokazao je i ovim činom dobrovoljnog povlačenja, činom koji je za poštovanje”, objavljeno je danas na sajtu SPC, povodom najave povlačenja pape.
U istom tekstu se ukazuje da je doba Benedikta Šesnaestog “doba duboke krize i kontroverzi u Rimokatoličkoj Crkvi”.
“Da li je on ekstremno konzervativni papa kurijalnog profila – kako ga optužuju mnogi u njegovoj Crkvi, naročito u njegovoj otadžbini, ili čovek koji je pokušao da očuva crkvenost pred udarima sekularizacije – kako tvrde drugi, pokazaće vremenska distanca i sud istorije”, zaključuje se na sajtu SPC.
U svakom slučaju, dodaje se, teološku kompetentnost i duhovni integritet pape Benedikta ne osporavaju mu ni najžešći kritičari.
Tucić: Korak vredan poštovanja
Urednik Verske informativne agencije Živica Tučić ocenio je danas da je povlačenje poglavara Rimokatoličke crkve Benedikta XVI sa te funkcije korak vredan pažnje i poštovanja.
“On je shvatio da mu njegove fizičke mogućnosti i zdravstveno stanje ne dopuštaju da produži obavljanje tu dužnosti. To je svakako vredno poštovanja”, rekao je Tucić agenciji Beta.
Kako je rekao, povlačenje je pohvale vredan korak iskrenosti i razumevanja situacije kada velikodostojnici osete da nemaju fizičku snagu da dalje obavljaju jednu jako odgovornu dužnost u turbulentnim vremenima.
“Takva su vremena da sve crkve treba da imaju poglavare koji će moći da imaju potpuni pregled događaja u samim crkvama i događajima u svetu”, rekao je on.
Papina biografija
Jozef Racinger izabran je za starešinu Rimokatoličke crkve 19. aprila 2005, kao papa Benedikt XVI. Rođen je 16. aprila 1927. godine u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije.
U ranom detinjstvu, kao i većina vršnjaka, bio je pripadnik nacističke oganizacije Hitler jugend, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a kratko vreme posle kapitulacije Nemačke bio je u američkom zatvoru.
Posle studija teologije postao je sveštenik 29. juna 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle VI imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije – 27. juna 1977. godine.
Smatran brilijantnim teologom, Racinger je rukovodio moćom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.
Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući da se od 1981. godine, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam.
Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalno-plavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize. Racinger se, na primer, 2004. godine usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to “ogromnom greškom” i “odlukom protiv istorije”.
Racinger se zalagao za probližavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti, nazivaju “fundamentalistima”.
Papa, inače, nije samo poglavar Rimokatoličke crkve, već ima i niz drugih titula, među kojima su i rimski biskup, vikar apostola, prelat Italije, otac Zapada, nadbiskup i mitropolit rimske provincije i vrhovni vladar Vatikana.