Ovu informaciju objavio je Don Grejem, čiji je deda kupio Vašington post kada je pao u stečaj 1933. Prodajom lista Bezosu, Vašington post je prestao da bude vlasništvo porodice.
To je nova prekretinca za novine koje su prvi put izašle 1877. u 10.000 primeraka, prelazile u vlasništvo i demokrata i republikanaca u prvim danima, više puta se suočile se gašenjem i sprovele istragu koja je oborila predsednika SAD.
Investitor iz Kalifronrije i član Federalnih rezervi Judžin Mejer preuzeo je vođstvo usred Velike depresije, povratio ugled novinama i utrostručio tiraž pre nego što je 1940-ih predao kontrolu zetu Filipu Grejemu, koji je 1963. izvršio samoubistvo.
Novine je preuzela njegova udovica Ketrin Grejem i bilo je u vreme njenog rukovodstva kada su dvojica mladih reportera, Bob Vudvord i Karl Bernstin počeli da otkrivaju aferu Votergejt koja je predsednika Ričarada Niksona koštala mandata.
Novine su na naslovnoj strani objavile priču o pljački glavnog štaba Demokratske stranke 1972, izvedenoj u okviru masivne kampanje špijuniranja i sabotaže koju su vodili zvaničnici Bele kuće i članovi Niksonovog komiteta za ponovni izbor.
Nikson je Vašington postu obećao “strašne, strašne posledice” i pretrpeo ih sam.
Vašington post i njegov konkurent Tajms su 1971. izdali ekskluzivne priče o procurelim dokumentima iz Pentagona, kojima su razotrkrivene vladine laži o ratu u Vijetnamu. Oba lista izborila se s pokušajima sprečavanja objavljivanja tog materijala. Slučaj je doneo pobedu za prava slobode govora u Vrhovnom sudu kao i Pulicerove nagrade za Tajms godinu dana pre nego što je Vašington post nagrađen za Votergejt.
Uprkos uspesima prethodnih godina, novine su se našle u opasnosti. Zbog pritisaka koje je pretrpeo u digitalnom dobu, list je imao pad tiraža od 37 odsto u periodu od 2002. do 2012. Osoblje je otpuštano a pojedini servisi zatvarani. Prošle godine imao je gubitak od 54 odsto.