Piše: Tamara Jorgovanović
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj vratio se razočaran iz nedavne posete Moskvi. Ne samo da se pres-konferencija koju je držao sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom pretvorila u lekciju o evropskoj aroganciji i dvostrukim aršinima već su, baš u vreme dok je trajala, iz Rusije proterana trojica evropskih diplomata zbog prisustvovanja demonstracijama podrške zatvorenom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom, o čemu je saznao na društvenim mrežama.
“Moj sastanak s ministrom Lavrovom i poruke koje su poslale ruske vlasti tokom posete potvrdili su da se Evropa i Rusija udaljavaju. Čini se da se Rusija postupno odvaja od Evrope i na demokratske vrednosti gleda kao na egzistencijalnu pretnju”, napisao je po povratku u Brisel Borelj u blogu na sajtu Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS) i dodao da su dve strane sada na raskršću, te da bi sledeći koraci EU mogli da uključe sankcije.
Pet dana kasnije oglasio se ponovo Lavrov, rekavši u intervjuu da je Rusija spremna da prekine veze sa EU ukoliko ova uvede nove sankcije zbog Navaljnog. “Ne želimo da budemo izolovani od međunarodne zajednice, ali moramo biti spremni na to. Ako želite mir, morate se pripremiti za rat”, izjavio je Lavrov.
U Nemačkoj su njegove reči protumačene kao “čudne i neshvatljive”. Kremlj je ubrzo reagovao blažom interpretacijom, rekavši da je izvučeno iz konteksta šta je ministar želeo da kaže. U stvari, Rusija bi radije da razvija dobre odnose sa EU nego da ih pogoršava, ali da mora da bude spremna da reaguje “ako ludilo prevagne” i Brisel preduzme korake da prekine veze.
Dok je za Moskvu bavljenje Navaljnim uvredljivo mešanje u unutrašnje stvari Rusije, za neke evropske poslanike Rusija je iskoristila Borelja da “ponizi i uvredi EU”. Deo Unije već neko vreme zahteva oštrije sankcije za Moskvu, naročito prema oligarsima bliskim Vladimiru Putinu, i obustavljanje Severnog toka 2. Pozivajući se na neimenovane diplomate, Rojters je objavio da bi EU do kraja meseca mogla da uvede sankcije Rusiji. Na njih su pristale i dosad uzdržane Nemačka i Francuska, a sankcije će verovatno sadržati dodatne zabrane putovanja i zamrzavanje imovine bliskim saradnicima ruskog predsednika.
KOGA POGAĐAJU SANKCIJE: Sankcije Zapada za Rusiju nisu ništa novo jer su deo međusobnih odnosa u poslednjih sedam godina. Od 2014. i aneksije Krima bezbroj puta je ponovljeno da odnosi nikad nisu bili gori, a povod su bili podrška separatistima na istoku Ukrajine, obaranje putničkog aviona Malezija erlajnza, slučaj Sergeja Skripalja, podrška sirijskom režimu, sajber upadi, kršenje ljudskih prava, trovanje i hapšenje Navaljnog… Vlasti su sankcije koristile kao dokaz neprijateljstva Zapada prema ruskom narodu.
Od pada Berlinskog zida odnosi Rusije i Evrope lagano su išli uzlaznom putanjom sve do 2012. i još jednog predsedničkog mandata Vladimira Putina. Godinu dana ranije Berlin je lansirao inicijativu Partnerstvo za modernizaciju, s ciljem da se unaprede ruska ekonomija i društvo. Nemačka je predvodila planove za integraciju Rusije i stvaranje Veće Evrope od Atlantika do Pacifika. Ovu ideju promovisao je i Putin, ali od strateškog partnerstva posle aneksije Krima ništa nije ostalo.
Rusija je najveća država u istoriji kojoj su uvedene mirnodopske sankcije, najveći je sused Unije, a kao šesta ekonomija u svetu predstavlja tešku metu. Dve strane su zbog obostranih interesa dosad uspešno odvajale političke sukobe od ekonomske saradnje. EU je glavni trgovinski partner Rusije, a ova njoj treći, sa ukupnim prometom robe od 230 milijardi evra godišnje. Više od 70 odsto ruskog izvoza čine nafta i gas, dok EU uvozom iz Rusije podmiruje 40 odsto svojih potreba za gasom i 27 odsto za naftom. Evropa je zato uvek oklevala da uvede oštrije sankcije Moskvi na energente, pa je odluka administracije Donalda Trampa da sankcioniše one koji su povezani s projektom Severni tok 2 zadavala muke Evropljanima koliko i Rusima.
Malo ko veruje da će novo pogoršanje odnosa, baš zbog međusobnih interesa, dovesti do suštinskog zaokreta u Parizu i Berlinu (EU je zbog reciprociteta proterala trojicu ruskih diplomata). Još uvek nije jasan ni učinak sankcija uvedenih 2014. jer je šest punih godina kratak period za procenu. Baveći se ovim pitanjem, bivši britanski ambasador u Belorusiji Najdžel Guld-Dejvis piše da je kao velika i ekonomski jaka zemlja Rusija uspela da umanji efekat većine sankcija, najčešće supstitucijom uvoza, a da su sankcije bile delotvorne samo u najekstremnijim slučajevima. Tako su proruski separatisti sprečeni da zauzmu ukrajinski grad Marijupolj kad je zaprećeno da će Rusija biti izbačena iz globalnog sistema plaćanja SWIFT.
CILJANJE ELITE: Sankcije prema pojedincima bliskim vlastima generalno su se pokazale kao najuspešnije.
Najdžel Guld-Dejvis piše da je ruska elita stekla bogatstvo zahvaljujući pristupu državi i sada ga štiti od države tako što ga šalje u inostranstvo, pod jurisdikciju koja je izvan domašaja države. “Ciljanjem elite, kreatori Zapadne politike zalažu se za novo, nespecifično vršenje pritiska koje će dovesti do unutrašnjih promena u zemlji. Ako se takve mere intenziviraju, to se može pokazati kao najznačajniji način kako sankcije utiču na Rusiju”, napisao je Guld-Dejvis u žurnalu Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).
U komentaru na portalu Eho Moskve ruski političar i predsednik Saveza desnih snaga Leonid Gozman kaže da Sergej Lavrov nije rekao ništa posebno, ali je po reagovanju Kremlja da objasni njegove reči postalo očigledno da je prešao crtu i da mahanjem mačem nije pretvorio u neprijatelje intelektualce i mlade ljude već “svoje” – gubernatore, ministre i biznismene s kojima je opasno svađati se. Samo mali broj njih, 15 do 20, nema šta da izgubi u odnosima sa Zapadom jer su već prešli tu tačku bez povratka i pripremili sve za život u zemlji. Ali ostalih deset hiljada s vrha nisu pod sankcijama i žele da na teritoriji neprijatelja mirno potroše ono što su stekli u Rusiji, kaže Gozman.
Politikolog Vladimir Pastuhov, naučni saradnik Univerzitetskog koledža u Londonu, smatra da je Lavrov svojim nastupom želeo da testira evropske nerve, a da je Kremlju potrebno da bude prisutan u Evropi kako bi igrao svoju omiljenu igru “zavadi pa vladaj”.
Prema njegovim rečima, pragmatična Evropa nema ništa protiv ruskog novca i pretnja Moskve da će napustiti strukture EU mogla bi da deluje kao klasična ucena: ne mešajte se u naše stvari inače ćemo otići. (Rusija je 2018. odbila da plati godišnju članarinu od 33 miliona evra u Savetu Evrope, ali se već sledeće godine vratila.)
“Naravno, postoje predstavnici levičarske inteligencije kojima su prioritet ljudska prava, ali mnogo je više onih koje je baš briga da li ćemo mi u Rusiji pojesti jedni druge “, rekao je Pastuhov.
Ono što bi ipak moglo da spoji trenutno nespojivo jeste pandemija, odnosno ruska vakcina “sputnjik V”, za koju Evropa, zatečena nestašicom cepiva, pokazuje stidljivo interesovanje. Nemački list Tagescajtung procenjuje da bi ovo “čudesno oružje” možda moglo da pruži imunizaciju protiv još nečega osim bolesti.