Armija od 3,5 miliona kineskih radnika radi 36,5 sati nedeljno u preko 8.000 fabrika igračaka u Kini. Prema jednom izveštaju iz 2010. godine, prosečna plata, uključujući i prekovremeni rad, iznosi 170 evra.
Neprofitna organizacija koja procenjuje rad fabrika kaže da iako su se u poslednjih nekoliko godina uslovi u kojima Kinezi rade poboljšali, još uvek postoji maltretiranje i zloupotreba radnika.
Prema izveštaju iz 2009. godine oko milion kineskih fabričkih radnika doživelo je neku vrstu povrede na radnom mestu samo te godine.
Povodom istrage koje je sproveo Nacionalni komitet rada, organizacija za zaštitu ljudskih prava koja pomaže radnicima širom sveta, nemački fotograf Majkl Volf uspeo je da zabeleži uslove rada zaposlenih u pet kineskih fabrika. Najkritičnije stanje zabeleženo je u fabrici igračaka “Systems” u kineskom gradu Donguan.
Na fotografijama se vide radnici koji umorni od 15-časovnih smena, u fabričkim prostorijama u kojima temperatura doseže i po 30 stepeni, svoju desetominutnu pauzu koriste da odmore na kartonskim kutijama ispod radnih stolova, na kojima ih čekaju nedovršene figure Mikija Mausa i Sunđer Boba.
Za samo 45 dinara na sat, većinom ženski radnici starosti od 18 do 25 godina, rade od 7.45 ujutru do 10.55 uveče, šest ili sedam dana u nedelji, sa još 1.000 radnika u fabričkim halama veličine 1000 kvardatnih metara.
Prilikom rada nije im dozvoljeno da razgovaraju niti da slušaju muziku. Za obroke dobijaju male porcije u fabričkim kantinama.
Tokom smena nemaju pravo na pauzu za odlazak u wc, a ako prekše neko od pravila za kaznu moraju da ribaju wc šolje.
Zaposleni ne odlaze kući tokom radne nedelje, nego spavaju u fabričkim spavaonama u kojima je 14 ljudi smešteno u jednoj sobi.
Pri zaposlenju svaki radnik mora sebi da kupi dušek i posteljinu, a ako to ne uradi primoran je da spava na kartonskim kutijama.
Održavanje lične higijene obavlja se pomoću kofe i sunđera, jer tuš kabina i kupatila ne postoje.
Za svoju kolekciju koju je nazvao “Prava priča o igračkama” fotograf Majkl Volf kaže da predstavlja “koliko je u stvari ogromna kineksa masovna proizvodnja,ali i glad Zapada za beskrajnom količinom proizvoda za jednokratnu upotrebu”.
Nada umetnika je da će “pogled radnika humanizovati ovaj anonimni okean igračaka i nagnati nas da shvatimo realnost robne razmene u svetu potrošačke globalizacije”.
Celu kolekciju fotografija Tomasa Vulfa “Prava priča o igračkama” možete pogledati ovde.