Obama je u okviru dugoročnog plana za smanjenje deficita za 3.000 milijardi dolara predložio povećanje poreskog prihoda za 1.500 milijardi dolara koji se uglavnom odnosi na bogatije slojeve stanovništva.
Ovaj plan ima male šanse da prođe u Kongresu budući da Republikanska stranka, koja se čvrsto protivi smanjenju deficita kroz nove namete, ima većinu u donjem, Predstavničkom domu.
Predsedavajući tog doma, republikanac Džon Bejener rekao je da takav predlog zakona neće proći.
Potez koji je usledio posle, kako ocenjuje AP, populističkog govora Obame mogao bi, međutim, da donese političku korist uoči predsedničkih izbora sledeće godine.
Obamin plan bi mogao da se svidi Amerikancima, među kojima mnogi, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, veruju da se deficit ne može smanjiti samo rezanjem troškova. Predlog bi takođe mogao da unese novu energiju među demokrate koji traže od predsednika oštriji stav prema republikancima.
“Prosto je pravedno da tražimo od svakoga da plati svoj pravičan udeo”, rekao je Obama u govoru u Beloj kući, napominjujući da je jedan od milionera koji bi trebalo da plaćaju veću poresku stopu od pripadnika srednje klase.
Odgovarajući na kritike republikanaca da uvodi klasnu borbu, Obama je rekao “to nije klasna borba – to je matematika”. “Novac mora doći od negde. Ako nismo spremni da tražimo od onih kojima je izuzetno dobro da pomognu Americi da smanji deficit… matematika kaže da svi ostali moraju da urade mnogo više, moramo ceo teret da stavimo na srednju klasu i siromašne”, rekao je Obama.
Novi porezi, u okviru plana koji je Obama uputio u kongresni odbor, uglavnom će pogoditi bogate Amerikace, pošto se njima ukidaju smanjenja poreza i olakašice uvedene za vreme predsednika Džordža Buša.
Suština Obaminog plana je smanjenje od 2.000 milijardi dolara u budžetskom deficitu u narednih 10 godina. Pored novih poreza biće i smanjenje od 248 milijardi dolara u programu zdravstvenog osiguranja za odrasle Mediker i 330 milijardi u drugim socijalnim programima, a računa se i na uštedu od hiljadu
milijardi dolara od povlačenja vojske iz Iraka i Avganistana.
Republikanci su ustali protiv Obaminog predloga o povećanju poreza i pre nego što su znali detalje.
“Klasna borba može doprineti zaista dobroj politici, ali i dovesti do trule ekonomije”, rekao je juče Pol Rajan, predsednik Budžetskog odbora predstavničkog doma.
Jedan od Obaminih predloga postavlja minimalni porez za one koji imaju
prihod veći od milion dolara. Obama je to nazvao “Bafetovo pravilo”, po milijarderu Vorenu Bafitu koji je rekao da je nepravično da on plaća porez prema manjoj stopi nego njegovi zaposleni.
Prema postojećem sistemu, milioneri plaćaju porez za prihod od 35 odsto, dok pripadnici srednje klase između 15 i 25 odsto. Prihod od investicija se međutim oporezuje s 15 odsto i Bafet dugo govori da su bogati previše “maženi”.