Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog jedinstva se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica – ovoga puta je to pokrajina Severna Rajna Vestfalija, najmnogoljudnija pokrajina u kojoj živi oko 18 miliona ljudi.
Kao Dan ujedinjenja obeležava se 3. oktobar, kada je zvanično 1990. godineu parlamentu proglašeno ujedinjenje, ali građanima je više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine, kada je pao Berlinski zid.
Taj dan simbolizuje kraj DDR-a i konflikata istoka i zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama.
Par dana pre svečanosti nemački mediji su objavili da je Ludvig Erhard, otac nemačkog privrednog čuda, imao plan da od bivšeg Sovjetskog saveza otkupi jedinstvo za 100 milijardi tadašnjih nemačkih maraka.
Inače, dve decenije posle ujedinjenja i posle hiljada milijardi erva upumpanih od braće sa zapada, statistika pokazuje da još uvek nije baš sve ispeglano i ujednačeno i da se nemački istok i dalje rve sa ekonomskim problemima.
Nemačka danas, kada je vodi Nemica sa istoka, Merkelova, predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama.
Samo par dana pred obeležavanje 21. godišnjice zivota u zajedništvu i u jeku evropske dužničke i krize evra u kojoj je Bundestag izglasao paket pomoći od ogromnih 211 milijardi evra, polovina Nemaca je rekla da žali za dobrom, starom nemačkom markom.