Ministar ekonomije Robert Habek treba zvanično da obelodani tu prognozu u sredu, i prema dnevniku ona će biti pesimističkija čak i od glavnih ekonomskih instituta.
Do sada je nemačka vlada prognozirala slabi rast od 0,3 procenta ove godine, ali su u međuvremenu isparile nade u oporavak podstaknut potrošnjom.
Tako najveća evropska privreda očekuje recesiju, drugu godinu zaredom, posle pada BDP od 0,3 odsto u 2023. godini, izazvanog rastom cena energenata posle ruske invazije Ukrajine, industrijskog usporavanja i pada izvoza.
U 2024. godini slabljenje inflacije i prvo smanjenje interesnih stopa od strane Evropske centralne banke dali su nadu da će biti oporavka, ali unutrašnja i spoljna tražnja ostale su slabe.
Vodeći nemački ekonomski instituti revidirali su svoje prognoze rasta na niže 26. septembra, i sada očekuju da će BDP stagnirati, ili pasti za 0,1 procenat ove godine.
“Umesto uzleta ekonomija je i dalje obeležena opštom uzdržanošću potrošača da troše”, napisao je Ziddojče cajtung.
Nemačka se takođe suočava sa strukturnim izazovima kao što je povećana konkurencija Kine, manjak kvalifikovane radne snage i kompleksna ekološka tranzicija.
Nemačka vlada je ipak optimistična što se tiče izgleda za 2025. godinu. Ministarstvo privrede predviđa rast od 1,1 odsto iduće godine, u odnosu na jedan odsto koliko je očekivalo u prethodnim prognozama, zatim rast od 1,6 odsto u 2026. godini, piše nemački list.
Ekonomski instituti predviđaju privredni rast od 0,8 odsto u 2025. godini i 1,3 odsto u 2026.
“Inicijativa za rast” koju predlaže vlada trebalo bi da favorizuje oporavak, ocenio je Robert Habek u listu.
Predviđene mere uključuju fiskalne olakšice, stalno smanjenje cena energenata za industriju, pojednostavljenje birokratije, kao i podsticaji da se zadrže starije osobe na tržištu rada i privuku kvalifikovani strani radnici.