Piše: Mirko Dautović
Do pre dva meseca delovalo je da je duopol konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) na poziciju vodeće stranke na nemačkoj političkoj sceni gotov. Od početka Savezne republike 1949. ove dve partije smenjivale su se na vlasti, a kao koalicioni partneri zajedno vladaju od 2013.
Koliko u aprilu partija Zelenih je uspela da se probije u anketama kao treći, možda čak i kao vodeći politički pokret. U nekim anketama su Zeleni bili čak ispred CDU-a, a u svima su bili daleko ispred SPD-a. Nade su se probudile da će se posle izbora u septembru u Kancleramt čak useliti kandidat Zelenih. U aprilu su rodno osetljivi Zeleni rešili da za svog kandidata imenuju Analenu Berbok, a ne Roberta Habeka. Iz ne baš razumljivih razloga dali su prednost kandidatkinji koja nema iskustva u državnoj upravi niti vladanju na bilo kom nivou vlasti. Ispostaviće se da je Berbok možda ipak bila pogrešan izbor. U međuvremenu su iskrsla tri skandala u vezi s njom, zbog kojih se prednost Zelenih u anketama istopila i sada se procenjuje na ispod 20%, s tendencijom daljeg pada. Nasuprot njima, CDU opet doseže 30% glasova, uprkos brojnim, daleko ozbiljnijim skandalima o kojima su čitaoci Novog magazina već čitali (broj 518 od 1. aprila 2021).
ULEPŠAVANJE BIOGRAFIJE: Prvi skandal se tiče njene zvanične biografije, CV-ja koji je stajao na stranici Zelenih do sredine juna. U njemu je nekoliko “naduvanih” stavki, preuveličavanja i ulepšavanja sopstvenih dostignuća. Protivnici Zelenih ih nazivaju lažima.
Za početak, Berbok je navela da je član nekoliko organizacija, kao na primer Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), što je nemoguće. UNHCR kao agencija UN-a nema ni članice ni članove, samo zaposlene i donatore. Ispostavilo se da je Berbok donirala novac UNHCR-u i da je to podvela pod “članstvo”. Verovatno je isto to slučaj i s njenim “članstvom” u Greenpeace i Amnesty International. Ne deluje kao preveliki greh, ali Berbok važi za perfekcionistu i njen izgovor da je CV sklopljen na brzaka i da je zato pun previda upućuje ili na neistinu ili, što je možda još gore, na amaterizam. A možda čak i na oboje.
U prilog toj tezi ide i poglavlje o njenom obrazovanju u biografiji, gde je pisalo da je Berbok završila studije političkih nauka na Univerzitetu u Hamburgu. Ta izjava, međutim, nije dovoljno precizna. Ona je studirala političke nauke, ali ih nije diplomirala. Uzela je nešto što se u nemačkom visokoškolskom sistemu zvalo “Vordiplom” (prevod: preddiploma), čemu je u srpskom visokoškolskom sistemu pandan tzv. “mala diploma”, koju fakulteti u Srbiji mogu da izdaju na svoju ruku. Ta preddiploma se ne vodi kao diploma završenih akademskih studija, ali je, međutim, sa njom Berbok uspela da upiše Master studije iz prava na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), koje je završila i na osnovu čega se predstavlja kao ekspert za međunarodno pravo, dičeći se akademskom titulom LLM. Potom je upisala i doktorske studije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu na temu prirodnih katastrofa u međunarodnom pravu, ali je prekinula doktorat. Sada se ispostavilo da je tokom 39 meseci nezavršenih doktorskih studija mesečno primala stipendiju od oko 1.000 evra Zelenima bliske Fondacije Hajnrih Bel (HBS), koja se finansira iz javne kase nemačkog parlamenta Bundestaga. To će reći da je Berbok inkasirala nešto više od 40.000 evra stipendije iz novca poreskih obveznika i nije završila doktorat koji po pravilu završava 96% upisanih doktoranada, i to za predviđeno trajanje od 36 meseci. Taj novac ona nije vratila niti ima obavezu da ga vrati. Treba napomenuti da je program stipendiranja HBS-a vrlo kompetitivan i da neki drugi student nije dobio priliku da napiše svoj doktorat zbog odluke da se Berbokovoj dodeli stipendija, očigledno po partijskoj liniji, a bez akademskih osnova.
Ništa od svega ovoga nije nelegalno, ali krnji Zelenima ugled koji je zasnovan na transparentnosti, obećanju meritokratije i racionalnom usmeravanju resursa. U sklopu obećane borbe protiv klimatskih promena Zeleni obećavaju da će resursi biti preusmereni tamo gde su potrebni, a neće biti proćerdani. Ovaj prvi skandal crta potpuno drugačiju sliku Zelenih.
U međuvremenu je CV izmenjen i odrednice u njemu su razjašnjene i precizirane, kako saopštavaju Zeleni.
SITNA POHLEPA: Drugi skandal se tiče neprijavljenih prihoda Berbokove. Svi poslanici Bundestaga su obavezni da prijave dodatne prihode koje su ostvarili pored poslaničkih plata. Ispostavilo se da ni Berbokova ni ostale perjanice Zelenih, poput bivšeg predsednika stranke Čema Ozdemira, godinama nisu prijavljivali bonuse koje im je partija isplaćivala pri kraju godine. No, kad se zberu ovi iznosi, oni ne prelaze 25.000 evra ukupno u slučaju Berbokove. Takođe, ona nije stekla nikakvu finansijsku dobit neprijavljivanjem. Samo je bila u obavezi da prijavi na vreme. Ona nije ni prva poslanica koja je zaboravila na tu proceduru. Bilo je unazad godinama poslanika koji bi se setili da prijave svoja dodatna primanja nakon nekoliko godina. Napokon, iznos od 25.000 evra ne predstavlja ništa naspram miliona koje na godišnjem nivou inkasiraju poslanici CDU-a i liberala iz FDP-a. U broju 518. Novog magazina pisali smo o azerbejdžanskom i inom poreklu ovog novca, kao i o uslugama koje su za njega pružili spomenuti poslanici.
Upravo su Zeleni i poslanici Levice zajednički pokušali da donesu novi zakon o ovim primanjima poslanika koji bi učinio transparentnijim i njihovo poreklo, i svrhu uplate, i tačan iznos. Poslanici CDU-a i liberala tome su pružali žustar otpor do izbijanja afera ove godine, a verovatno će i dalje obstruirati bilo kakav pokušaj regulisanja njihovih lobističkih aktivnosti za svoje klijente nedemokratskih i neegalitarnih pogleda na svet.
Treći skandal je Berbok nepotrebno prizvala objavljujući knjigu “Sada” o svojoj viziji politike za Nemačku. Političari su uobičajili da pišu takve knjige uz nečiju pomoć, a po uzoru na knjige poput “Smelost nade” i “Promena u koju verujemo” Baraka Obame. Problem je nastao kada su “lovci na plagijate”, što je postalo poluprofesija u zemljama nemačkog govornog područja zbog velikog broja plagijatora na visokim državnim funkcijama, otkrili da su delovi knjige prepisani. Prepisani doslovce iz knjiga drugih autora ili preuzeti od reči do reči iz intervjua nekadašnjih političara, poput Joške Fišera. Nisu u pitanju veliki delovi, ali je ipak reč o preuzimanju bez odavanja priznanja izvornom misliocu. U pitanju je sitan i nepotreban skandal koji je nastao žurbom Berbokove da što pre objavi knjigu.
Za objašnjenje te žurbe potrebno je da objasnimo situaciju unutar samih Zelenih. Već smo spomenuli Roberta Habeka, koji zajedno sa Berbokovom čini predsedavajući dvojac Zelenih. Ta partija ima tzv. duplo vođstvo (Doppelspitz), tj. vode je dve osobe različitih polova. Kada su Zeleni odlučivali da li će njihov kandidat biti on ili ona, data je prednost Berbokovoj, koja nema iskustva ni u vladanju niti je medijski prisutna, za razliku od Habeka, koji je već dvaput služio kao ministar za energetsku transformaciju i prirodnu okolinu savezne države Šlezvig-Holštajn, zamenik predsednika vlade iste države, i koji je – pisac!
POLITIČKA KOREKTNOST: U poređenju sa Analenom Berbok, Habek je delovao kao iskusniji i komunikativniji iako emotivno nestabilniji kandidat (padao je često u svađe na Tviteru, gde mu je jezik bio brži od pameti). Nije jasno zašto su se Zeleni odlučili za Berbok, ali navodno, po pravilima Zelenih, kada se dođe u situaciju izbora između muškog i ženskog kandidata, prednost treba dati ženskom. Tu je verovatno i motivacija Berbokove da se pokaže ravnom i jednako kvalifikovanom osobom Habeku time što će preuveličati svoja životna dostignuća i “napisati” jednu knjigu. Ujedno, ovde se otkriva ne samo da je sujeta iz nesigurnosti u samu sebe slabost Berbokove nego i jedna slabost u imidžu Zelenih – javnost sumnja da će zbog njihove prioritizacije političke korektnosti nad meritokratijom na pozicije državne uprave biti postavljane nesposobne osobe samo zato što spadaju u identitete koje Zeleni cene da treba prioritetno afirmisati – žene, transosobe, LGB, osobe sa imigracionim poreklom.
Zeleni se ne zalažu za takvo tumačenje “pozitivne afirmacije”, ali su izborom Berbokove, a ne Habeka dali municiju svojim protivnicima da ih obeleže kao takve. Slična situacija se desila u prethodnim izbornim ciklusima kada su nemušto predložili ukidanje kratkih međugradskih letova, zavođenje vegetarijanskog dana u kantinama, zabranu dizel vozila, obustavljanje izgradnje individualnih kuća, sve zarad mera spasavanja klime i životne okoline. Te predloge su njihovi protivnici u prethodnim izborima ščepali, preuveličali i uspešno etiketirali Zelene kao “Partiju zabrana i politički korektnih ekstremista”.
Situacija je dotle došla da su čak i Tageszietung (TAZ), berlinske levičarske novine, radikalno kritične prema kapitalizmu, zapadnom imperijalizmu i heteronormativnom patrijarhatu, pozvale Berbok da se povuče i ustupi mesto kandidata Habeku. Zeleni i Levica uglavnom mogu da računaju na podršku TAZ-a, zbog čega je ovaj poziv imao daleko veći odjek kao vest po sebi.
Pritisnuti napadima sa svih strana, Zeleni su u defanzivi. Oni više i ne stižu da pričaju o svom programu i svojim planovima od odbrane Berbokove. Ne mogu da veruju da se njihovoj kandidatkinji zbog tako sitnih grehova tope rezultati u anketama i da je san o prvoj zelenoj kancelarki propao. Proredili su pojavljivanja u medijima i postali nedostupni za upite novinara, što se ne slaže s njihovim obećanjima o transparentnoj državi i direktno-demokratskoj vlasti čiji su vršioci uvek u dodiru sa biračima. Zvanični izgovor su odmori, mada kolektivni odlazak celog vrha partije istovremeno na odmor, usred izborne kampanje, dva i po meseca pred izbore upućuje na neozbiljnost ili nedoraslost političkoj borbi.
KAMPANJA BEZ SKRUPULA: Istina jeste da je nepravedno razapinjati Berbok zbog ovih mana i aferica i samo o njoj pričati, dok poslanici CDU-a čine razne, daleko štetnije nepodopštine. Otkud onda uopšte ovako uspešna kampanja?
Još jedna inovacija u nemačkoj političkoj borbi, a koja je došla iz Amerike, jeste negativna politička kampanja. Takve kampanje vode navodno nezavisne organizacije koje blate političke protivnike sebi bliskih političara i ne biraju sredstva niti imaju skrupule. U Nemačkoj se tako pojavila Inicijativa za novu socijalnu tržišnu privredu (INSM). Iako u naslovu ima taj specifično tevtonski oblik korporativizma, INSM ne objavljuje mnogo toga drugog osim napada na Analenu Berbok, Levicu i socijaldemokrate. U pitanju su lobisti za neoliberalizam i nesputan kapitalizam po ugledu na libertarijanske fabrike mišljenja finansirane od krupnog kapitala. U ovom slučaju metalurških i energetskih koncerna koji bi imali najviše da izgube ako Zeleni dođu na vlast i pooštre zakone o zaštiti prirodne okoline.
Igrajući na imidž Zelenih kao “partije zabrana”, INSM je objavila antireklamu na kojoj je Berbok predstavljena kao Mojsije sa novih 10 zapovesti koje su karikature političkog programa Zelenih (na nemačkom igra reči – “Zapovest” i “Zabrana” zvuče slično jer dolaze od istog korena), prema kojima ispada da su Zeleni totalitarni levičari koji žele sve da zabrane. Nemačka javnost je bila šokirana tako blatantnom distorzijom onoga za šta se Zeleni zalažu, kao i upotrebom Mojsija kao figure jer su Nemci preosetljivi prema bilo čemu što iole može da zaliči na antisemitizam. INSM je povukla antireklamu, ali su ostali pri stavu da imaju slobodu interpretacije političkog programa Zelenih.
Postajanje INSM dokazuje da postoje određeni krugovi koji vode kampanju protiv Zelenih i Berbok lično, ali nema ni dokaza ni konkretnih imena koja bi se dala optužiti. Umesto toga, Zeleni su u svojoj defanzivi upali u opravdanu paranoju i nazivaju sve tipove napada na Berbok klevetama i blaćenjem (Rufmord), što ne može da ih omili biračima u centru, koji neće glasati za paničare koji ne mogu da se izbore sa sopstvenim greškama.
Sa druge strane, tradicionalni birači Zelenih su birači koji na prvo mesto stavljaju vrlinu i čistotu. Ta partija se godinama prodavala kao partija iskrenosti, koja nema problema sa samokritikom i izlaskom u javnost sa sopstvenim greškama. Zbog skandala birači su se udaljili od Berbokove, ali to ne znači da se neće i vratiti. Ako njene afere minu, a u prvi plan opet izbiju afere CDU-a ili SPD-a, birači će možda rešiti da joj oproste “ulepšavanja”, previde, sitnu pohlepu i ipak probaju nešto umereno novo.