Tu kontroverzu je poslednjih dana oživeo Bodo Ramelov, premijer savezne države Tiringije, nekada dela Istočne Nemačke. Ramelov, predstavnik radikalno levičarske partije Linke, zatražio je da se izabere nova himna koju bi svi Nemci, i na istoku i na zapadu, “pevali s radošću”.
Prema Ramelovu, brojni istočni Nemci oklevaju da pevaju himnu koja je u sadašnjoj formi bila himna Savezne Republike Nemačke od njenog nastanka 1949. godine, i koja u njihovim očima i dalje predstavlja nacističku Nemačku.
“Voleo bih da imamo stvarno zajedničku državnu himnu”, rekao je on.
Jedini regionalni lider iz redova radikalne levice se založio za novi tekst koji bi bio “dovoljno blizak da bi svako s njim mogao da se identifikuje i kaže ‘Ovo mi pripada'”.
Sadašnja himna je treća strofa “Pesme o Nemačkoj”, koju je 1841. napisao pisac August Hajnrih Hofman fon Falersleben. On u pesmi poziva na “jedinstvo, pravo i sreću”, “osnove sreće”.
Prve dve strofe koje slave “Nemačku iznad svega u svetu” (Deutsćland über alles) posle Drugog svetskog rata se više ne pevaju, iako nisu formalno zabranjene. Te strofe su nacisti koristili za glorifikovanje svoje ambicije da vladaju Evropom, a danas ih na svojim skupovima pevaju pripadnici ekstremne desnice.
Međutim, za Ramelova i ostatak himne predstavlja problem.
“Ja pevam treću strofu naše himne ali ne mogu da zaboravim slike nacističkih marševa od 1933. do 1945”, naveo je on.
A čak i prva strofa se, tvrdi Ramelov, sve češće čuje, posebno među članovima ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD), koja je prilično snažna u nekadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR).
Kao zamenu trenutne himne Ramelov je ponovio predlog iz 1990. koji je izneo jedini demokratski izabrani premijer DDR Lotar de Mezijer. De Mezijer je tada predložio da himna ujedinjene Nemačke bude “Dečja himna”, komponovana po poemi Bertolda Brehta.
Takav stav je u Nemačkoj, zemlji koja i dalje ima veoma fragmentisan politički, društveni i ekonomski pejsaž, odmah izazvao brojne reakcije, a Ramelovljeve kolege, premijeri drugih saveznih država sa istoka, i desničari i levičari, zauzeli su jasne pozicije.
“Treba da posvetimo pažnju hitnim pitanjima, kao što su oporavak energetskog sektora ili kretanje cena nekretnina”, rekao je premijer Saksonije-Anhalt Rajner Haselof, član Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel.
Premijerka Meklenburg-Pomeranije Manuela Švezig, iz Socijal-demokratske partije, smatra da “ima važnijih debata za nemačko ujedinjavanje, poput rasta penzija”.
“Ovim predlogom se identifikacija građana sa našom državom slabi umesto da se ojača”, naveo je Tobijas Hans, premijer Sara.
Nemačka štampa je zauzela još oštriji stav, pa se tako najčitaniji nemački dnevnik Bild zapitao “šta Ramelov ima protiv lepe nemačke himne”.
Za Velt, takve polemike, “beskorisne koliko i neodbranjive”, pitanja kojima se bave ekstremna levica ili desnica, mogu narušiti “delikatnu” ravnotežu u zemlji.
U Nemačkoj koja ima kompleksan odnos prema svojoj istoriji, obeleženoj najpre nacističkim varvarstvom a zatim i višedecenijskom podelom, himna u gotovo regularnim vremenskim intervalima izaziva kontroverze.
Tako je 2018. godine komesarka za jednakost šansi Kristin Roze-Mering predložila da se termin “otadžbina” (Vaterland) zameni rečju “Heimatland”, terminom koji označava “mesto odakle je neko”.