“Svi se slažemo da evropske vojske neće tako brzo biti, ali ono što uskoro može doći to je preuzimanje veće uloge zemalja članica u pitanjima evropske bezbednosti, o tome se danas razgovaralo”, rekla je Mogerini prvod dana neformalnog sastanka šefova diplomatija EU.
Tradicionalno, države članice, a najviše Velika Britanija, nisu voljne da se odreknu ni dela svog suvereniteta u odbrani. Međutim, nedavn događaji, od migrantske krize do međunarodnog terorizma, naveli su Evropsku komisiju i Federiku Mogerini da zatraže zajedničku odbrambenu politiku.”Evropska vojska će biti za 50, 60, 100 godina. Ko zna”, rekla je ona i dodala da je danas započela razgovore o opštoj strategiji zaštite spoljašnjih granica EU, čije prve rezultate očekuje na proleće 2017. godine.
Po njenim rečima, važno je što su se svi ministri složili s projektom i podržali njegov koncept.
Dokument na 32 strane podvlači nekoliko pitanja, među kojima je stvaranje čvrste evropske odbrambene industrije. Navode se posebno borba protiv terorizma i zaštita granica, kao i pomorska bezbednost.
“To je važan trenutak u istoriji EU”, rekao je šef francuske diplomatije Žan-Mark Ero novinarima u Bratislavi i dodao da je važno utvrđivanje godišnjih ciljeva u oblasti kapaciteta i jačanja koordinacije zemalja članica EU, uz sticanje sopstvenih vojnih komandnih sposobnosti.
Šef britanske diplomatije Boris Džonson izjavio je da će njegova zemlja ostati posvećena odbrambenoj saradnji s EU i posle izlaska iz članstva.