“Domino efekat duž balkanske rute razvija se kako je i planirano. Važno je da svaka zemlja pooštri postepeno svoje delovanje na granici, i da to radimo usaglašeno”, poručila je Mikl-Lajtner komentarišući najave Slovenije, Hrvatske, a i Srbije i Makedonije, o merama za zaustavljanje talasa izbeglica.
Pre svega sa Slovenijom, kako je naglasila, Austrija intenzivno usaglašava svoje delovanje.
“Kočimo korak po korak”, kazala je Mikl-Lajtner.
Oko 1.000 izbeglica je donedavno dnevno ulazilo preko prelaza Špilfeld iz Slovenije u Austriju, a drugih 1.000 do 1.500 preko prelaza Karavankentunel.
Taj broj, prema austrijskoj vladi ne sme ostati na ovom nivou, jer se želi ispoštovati gornja granica od 37.500 koliko je određeno za ovu godinu.
Do sada je, u tekućoj godini, oko 9.000 osoba podnelo zahtev za dobijanje azila, što znači da u proseku do kraja godine još samo 90 do 100 ljudi može podnositi zahtev za dobijanje azila u Austriji.
Zbog toga će vlada odrediti dnevni kontingent, najavljuju iz ministarstva.
Austrija će i dalje, kako je najavljeno, propuštati osobe koje žele da putuju u Nemačku i koja imaju šanse da tamo budu primljene.
Međutim, one osobe koje žele dalje u Skandinaviju biće zaustavljane.
S tim u vezi je Austrija u subotu zaustavila na prelazu Špilfeld, na primer, 140 osoba koje su želela na sever Evrope, bez dokumenata ili su davale lažne podatke.
Austrija pojačava kontrolu na južnim granicama
Austrijska vlada najavila je danas da će pojačati granične kontrole na kontrolnim punktovima duž svoje južne granice sa Italijom, Slovenijom i Mađarskom kako bi usporila priliv migranata.
“Postojaće dnevna kvota i kvota za sat i čim one budu dostignute, zaustavićemo puštanje ljudi”, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner.
Ona je najavila različite mere – od kontejnera do novih barijera – poput nedavno podignute ograde na Špilfeldu, glavnom austrijskom graničnom prelazu sa Slovenijom.
Kako je dodala, osiguraće se dodatnih 12 prelaza, među kojima u Tirolu, Štajerskoj, Koruškoj i Burgerlandu.
“Ako trebaju nove ograde, gradiće se i nove ograde”, rekla je ona.
Prema ovim planovima, kontrolisaće se ljudi, automobili i vozovi, prenose austrijski mediji.
Austrija proširila spisak sigurnih zemalja
Austrijska vlada danas je proširila spisak bezbednih zemalja porekla, čime želi da poveća mogućnosti za proterivanje osoba koje koriste izbeglički talas za ekonomsku migraciju. U dosadašnji spisak su dodati Alžir, Gruzija, Gana, Maroko, Mongolija i Tunis.
Te zemlje se “pridružuju”, na listi bezbednih država porekla, zemljama članicama EU, Austrijaliji, Islandu, Kanadi, Lihtenštajnu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švajcarskoj, Bosni I Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori.
Ministarstvo unutrašnjih poslova od proširenja liste bezbednih zemalja porekla očekuje povećanje efikasnosti procedure dodele azila. “Nakon detaljne provere situacije na spisak se dodaje daljih šest zemalja”, saopštila je ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner uoči usvajanja odluke na vladi.
Ona je istakla da će i dalje svaki zahtev, i lica poreklom iz zemalja sa ove liste, biti individualno analiziran, ali po ubrzanoj proceduri od 10 dana i bez odlaganje sprovođenja odluke.
“Posebno u vezi ekonomskih emigranata potrebni su jasni signali da u Austriji ne mogu naći utočište”, poručila je Mikl-Lajtner.
Austrijska vlada planira da do 2019.sprovede oko 50.000 proterivanja ekonomskih migranata iz bezbednih zemalja porekla.
Zbog toga proverava se trenutno da li postoji mogućnost korišćenja vojnih transportnih letelica.
Za iznajmljivanje civilnih aviona, kako tvrdi bečki dnevnik “Standard”, država za proterivanje 150 lica mora platiti oko 30.000 evra, a sat leta sa vojnim transportnim avionom, istog kapaciteta, tipa “Herkules” država plaća 11.800 evra.
Prošle godine je 90 odsto proterivanja, od ukupno 8.365 lica, usledilo avionom, a od toga 40 prisilno.