“Dok zemlje EU moraju da rade na tome da ispune takozvane rečne okvire, na Zapadnom Balkanu se ti kriterijumi poštuju, pa i prevazilaze. Ta prednost država zapadnog Balkana dovodi se u pitanje planiranim cunamijem hidroelektrana“, ukazala je ona.
U saopštenju povodom uključenja organizacija za zaštitu zivotne sredine u radnu grupu EP o Zapadnom Balkanu u Briselu ona se zahvalila organizacijama “RiverWatch” i “euroNatur” što su podstakli svest o toj temi i pozvala EP i Evropsku komisiju da usaglase jasan stav i sopstvene principe o zaštiti reka na Zapadnom Balkanu. “Za to je potreban regionalni masterplan i više provera”, uverena je Lunaček.
“Najveće ekološko blago koje zapadni Balkan može uneti u EU su netaknuti rečni pejsaži. Reke Zapadnog Balkana su najveći centri šarolikosti životinjskih vrsta i samo tu ima 69 vrsta riba, kao i više od 40 odsto svih u Evropi ugroženih slatkovodnih puževa i školjki”, naglasio je direktor “RiverWatch” Ulrih Ajhelman.
Prema njegovim rečima, oko 2.000 hidroelektrana planirano je da se izgradi, čime bi nestalo svo to prirodno blago.