Zapad zato ulaže sve napore da, uz pomoć UN, učvrsti jednu, “prihvatljivu”, od dve vlade u toj zemlji i time otvori put za ekonomsku pomoć i osposobljavanje libijskih snaga bezbednosti za suzbijanje islamskih ekstremista i mreža krijumčara migranata.
To izgleda goruće važno za bezbednost starog kontinenta budući da procene stručnjaka i obaveštajaca evropskih vlada nedvosmisleno govore da Libija postaje novi front za napad na Evropu ekstremista Islamske države Iraka i Sirije, čiji je cilj i da uzdrmaju i upadnu i u susedne države na severu Afrike.
Kako je nedavno, u poverljivom izveštaju šefovima diplomatija Evropske unije, predočila i visoka predstavnica EU Federika Mogerini, pola miliona migranata, najviše na području raspadnute države Libije, čeka da krijumčarskim brodovima i kanalima nagrne na jug Evrope i priliv ilegalnih imigranata u Italiju se već udsvotručio.
Federika Mogerini je navela da 450 hiljada migranata u Libiji čeka da krene u Evropu, posebno zato što su izbeglice i migrante zatvoreni “zapadnobalkanski put” i grčko-turska granica.
Time je povučeno još jedno zvono za uzbunu u Evropi, pa i Americi, uz glasove da bi Zapad, uz već sporadične vazdušne udare dronovima na položaje ekstremista Islamske države, mogao krenuti i da vojnom intervencijom slomi uporišta i brodove krijumčara migranata, kao i terorista Islamske države.
Sva obaveštajna i diplomatska saznanja govorila su da će krijumčari nastojati da svim snagama migrante prebacuju na jug Evrope, a veliku brigu su izazvale i informacije da su ekstremisti Islamske države odlučili da u Libiji prošire već uspostavljene baze i uticaj i odatle i kroz novi talas izbeglica ubacuju teroriste u Evropu.
Paradržava islamskih ekstremista je u Siriji pretpela velike gubitke u ljudstvu i teritorijama i odlučila da svoje baze i neke vodeće kadrove prebaci u Libiju. To je već delom uspela da učini zbog činjenice da se Libija kao država raspala posle zapadne i NATO intervencije i rušenja režima Muamera Gadafija 2011, što je i sam američki predsednik Barak Obama priznao da je bio loš potez.
Italijanski premijer Mateo Renci je izjavio da bi upućivanje vojne podrške novoj libijskoj vladi, ako se dovoljno učvrsti, došlo u obzir samo uz podršku UN, ali je Gadafi srušen i ubijen takođe na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN koju su potpuno prekoračili Francuska, Velika Britanija i NATO.
Otud se najviše govori o eventualnim intervencijama brodova zapadnih država u libijskim vodama da bi se razbili lanci krijumčara imigranata, kao i o “delatnoj podršci” vojnim snagama Libije u slamanju uporišta Islamske države.
Donedavni izaslanik EU i UN za Libiju Bernardino Leon je objasnio da “Zapad može obučiti libijsku vojsku, isporučiti oružje, dati logističku i obaveštajnu podršku, ali Libijci moraju biti na frontu protiv Daeša (arapski naziv za Islamsku državu)”.
“Šire međunarodno vojno prisustvo na libijskom tlu bi izazvalo suprotan učinak i samo zaoštrilo zategnutost i podeljenost grupama u toj zemlji i, naprotiv, gurnulo ih u još veće podele umesto da ih objedini”, rekao je Leon.
Za ekstremiste Islamske države važan izvor prihoda takođe je takođe šverc imigranata i, prema podacima svetske organizacije za bitku protiv organizovanog kriminala GIATOC, Islamska država je 2014. svojim mrežama krijumčrenja imigranata zaradila preko 300 miliona dolara.
Za “libijski bedem” je posebno zainteresovana i Francuska, koja nikako ne želi da dopusti da ekstremisti Islamske države iz Libije ugroze i Tunis, Maroko i Alžir, s kojim Francuska održava ključne važne ekonomske i energetske veze.
Šef francuske diplomatije Žan-Mark Ero je to potvrdio prilikom nedavne posete Alžiru, rekavši da se mora sprečiti širenje džihadističke opasnosti, mada je podvukao da je Pariz protiv direktne vojne intervencije.
Italija je imala i ima ogromne ekonomske interese i ulaganja posebno u naftnu i industriju gasa u Libiji, a još ; nije jasno kako će se rasplesti jako zamršeno pitanje uglavnom zamrznutog libijskog državnog fonda od 70 milijardi dolara iz Gadafijevog doba, koji je dobrim delom smešten u britanskim i još nekim zapadnim bankama ili pretvoren u investicije na Zapadu i SAD.
Italija, naročito velika državna kompanija ENI, jako je zainteresovana da u Libiji povrati eksploataciju nafte i gasa u koje je ENI uložila velika sredstva.
Rim je veoma zabrinut zbog očigledno neočekivane mnogo veće navale ilegalnih imigranata na Siciliju i Lampeduzu i smatra da bi krijumčari imigranata, posle zatvaranja zapadnobalkanskog puta i grčko-turske granice, sad hteli da migrante prebacuju i preko Jadrana u Italiju.
Italijanski ministar policije Anđelino Alfano je nedavno s albanskim vlastima potpisao sporazum o saradnju u suzbijanju krijumčarenja migranata i kontroli albanske jadranske obale. Takođe su, prema italijanskim medijima, u toku razgovori i vlastima u Podgorici za sklapanje sličnog sporazuma između Italije i Crne Gore.