Mikatijeva poseta, kao odgovor na poziv novog sirijskog vođe Ahmada al Šareha takođe je prva poseta nekog libanskog šefa vlade od početka sukoba u susednoj Siriji 2011. godine.
Dve susedne zemlje pokušavaju da poboljšaju odnose od svrgavanja Bašara al Asada s vlasti 8. decembra.
Poseta je usledila posle više godina tenzija između dve zemlje zbog podrške koju je proiranski libanski Hezbolah pružao bivšem sirijskom vođi, savezniku Teherana, tokom građanskog rata u Siriji pokrenutog represijom prodemokratskog pokreta.
Sirija je tokom tri decenije bila dominantna politička i vojna sila u Libanu, gde je intevenisala tokom građanskog rata od 1975-1990 i gde su joj pripisana brojna ubistva političkih ličnosti.
Ona je povukla svoje trupe iz Libana 2005. pod međunarodnim pritiskom, posle ubistva bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja.
Novi sirijski vođa rekao je da njegova zemlja neće više vršiti “negativno mešanje” u Libanu i da će poštovati suverenitet susedne zemlje.
Hezbolah u Libanu je oslabjen posle više od godinu dana sukoba sa Izraelom, uključujući dva meseca otvorenog rata koji se okončao 27. novembra sporazumom o primirju.
Libanski parlament u četvrtak je izabrao šefa vojske Džozefa Auna za predsednika zemlje i time popunio dve godine upržnjeno mesto, za šta su kritičari smatrali da je kriv Hezbolah.