Prema rečima Timošenkove, koju je intervjuisala agencija Rojters, rusko preuzimanje Krima stvorilo bi dugotrajnu opasnost za ceo region.
U razgovoru koji je obavila posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Timošenkova je ocenila da su dosadašnje međunarodne mere protiv Rusije bile neefikasne i pozvala je na neposrednu akciju kako bi se sprečilo “usijanje”.
“Do danas ovi instrumenti koje su primenili SAD i EU nisu proizveli opipljive rezultate. Ukoliko ovi instrumenti nisu dali rezultate, postoje dve opcije. Snažnije sankcije, nenasilne ekonomske mere, a alternativa je da se Krim prepusti Rusiji”, rekla je Timošenkova sumirajući razgovor sa nemačkom kancelarkom.
Predlažući sankcije protiv Rusije ona je rekla da one “moraju da budu ubedljive za (predsednika) Putina i da pošalju najjači signal da njegove akcije neće biti tolerisane”.
Timošenkova je istakla da SAD i Velika Britanije “imaju ozbiljnu obavezu” da podrže Ukrajinu, pozivajući se na sporazum sa Kijevom o nuklearnom razoružanju u zamenu za garancije za njenu teritoriju.
“U pogledu međunarodnog prava postoje jasno definisani žiranti zemlje, poimenice Velika Britanija i SAD”, rekla je Timošenkova dodajući da Zapad ne bi smeo da dopusti odvajanje Krima od Ukarajine.
Ona je navela da bi neposredna posledica toga bio gerilski rat i upitala gde bi se Putin zaustavio ako bi mu bilo dopuštena vojna kampanja na Krimu, zaključujući da bi “on išao onoliko daleko koliko bi mu to bilo dozvoljeno”.
Julija Timošenko je nedavno nakon nasilne smene vlasti u Kijevu oslobođena iz zatvora u kojem je bila zatočena posle presude zbog finansijskih malverzacija, ali je sve vreme tvrdila da je žrtva političkog progona.
EU traži istragu o snajperistima
Evropska unija insistira da se sprovede puna istraga o angažovanju snajperista tokom krvavih nereda u Kijevu prošlog meseca, saopštila je danas Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost ketrin Ešton.
Kocijančič nije želela da komentariše nedavno objavljeni snimak razgovora Ešton sa ministrom spoljnih poslova Estonije u kome se iznosi pretpostavka da su snajperiste angažovali pripadnici opozicije, ali je rekla da Ešton traži da se sprovede istraga.
“Ako pročitate zaključke sa jučerašnjeg samita u Briselu, videćete da istragu traže i šefovi država i vlada zemalja članica EU”, ukazala je Kocijančič.
U međuvremenu, šef estonske diplomatije Urmas Paeta, koji je izneo tvrdnju da je snajperiste angažovala opozicija, je potvrdio autentičnost snimka.
Sa druge strane, lekarka po imenu Olga koju je Paeta citirao kao jednog od izvora za tezu o snajperistima izjavila je da je estonski ministar pogrešno preneo njene reči.
Ukrajinski graničari: Na Krimu oko 30.000 ruskih vojnika
Na Krimu, u Ukrajini, trenutno se nalazi 30.000 vojnika, rekli su danas ukrajinski graničari, što je skoro dvostruko više nego što je ranije objavila ukrajinska vlada.
Serhij Astahov, pomoćnik šefa graničarske službe, rekao je za Rojters da je ta cifra procena i da obuhvata i vojnike koji su prošle nedelje došli i pripadnike ruske Crnomorske flote, koja je permanentno stacionirana u krimskoj luci Sevastopolju.
Rusija, čije su snage prošle nedelje okupirale crnomorsko poluostrvo Krim, tvrdi da se tamo nalaze samo vojnici stacionirani u Sevastopolju. Ruski vojnici su zauzeli položaje širom Krima bez ikakvih obeležja na uniformama, ali na njihovim vozilima se nalaze ruske vojne registarske tablice, navodi Rojters.
Ukrajina kaže da je na Krim došlo pojačanje od više ruskih hiljada vojnika i da su se proširili na čitavo okupirano ostrvo, čime krši sporazum o bazi u Sevastopolju.
Ukrajinske vlasti su ove nedelje objavile da se na Krimu nalazi ukupno 16.000 ruskih vojnika.
Ukrajinska agencija Ukrinform prenela je da je ukrajinski vojni zvaničnik Mihajlo Koval, takođe, izjavio da se na Krimu u ovom trenutku nalazi oko 30.000 ruskih vojnika.
Koval je rekao da je situacija na granici i dalje napeta, naročito na krimskom kontrolnom punktu.
On je naveo da su ruski vojnici uhapsili 12 graničara, među kojima i devet žena.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, kako je preneto, izjavio da Rusija nije poslala vojnike na Krim i da su oružane grupe u ruskoj vojnoj uniformi navodno “krimske jedinice za samoodbranu”.
Niko u civilizovanom svetu neće priznati referendum
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je danas da niko u civilizovanom svetu neće priznati rezultate, kako je kazao, takozvanog referenduma o pripajanju Krima Rusiji.
Jacenjuk je istakao da je Ukrajina spremna da razgovara sa Rusijom, ali da Moskva prvo mora da povuče svoje snage, povinuje se međunarodnim sporazumima i prekine da podržava “separatiste i teroriste” na Krimu.
Kako je prenela agencija Rojters, Jacenjuk je rekao da je zatražio da drugi put telefonom razgovara sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedovom. Jacenjuk i Medvedev su u subotu imali telefonski razgovor, prvi od izbijanja krize.
“Objavili smo našu spremnost da razgovaramo sa ruskom vladom”, naveo je Jacenjuk.
On je najavljeni referendum o statusu Krima nazvao nelegalnim i neustavnim.
“Niko u civilizovanom svetu neće priznati rezultate takozvanog referednuma koji su sprovele takozvane vlasti”, kazao je Jacenjuk.
Predsedavajući ruske Državne Dume Sergej Nariškin je prethodno izjavio da će ruski parlament poštovati “istorijski izbor” Krima iskazanog na referendumu o pripajanju Rusiji.
Vrhovni sovjet (skupština) Krima doneo je juče načelnu odluku o stupanju te autonomne republike kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije.
Referendum o statusu Krima, na kom će biti pitanje o pristupanju Rusiji, biće održan 16. marta.
Krimski parlament 27. februara raspustio je prethodnu vladu i izabrao Sergeja Aksjonova za premijera umesto Anatolija Mogiljova i raspisao referendum za 25. maj na kom bi se, kako je najavljeno, građani izjašnjavali o tome da li Krim ima “državnu samostalnost” i ulazi u sastav Ukrajine “na osnovu dogovora i sporazuma”.
Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).