Taj izveštaj je pregled napretka koje su učinile žene još od pekinške konferencije 1995. godine, kada je usvojen plan za postizanje jednakosti žena i muškaraca, preneo je AFP.
Izveštaj je rezultat jednogodišnjeg rada fondacija Klinton i Gejts, britanske organizacije za ekonomske analize lista Ekonomist i Centra za politiku Kalifornijskog univerziteta.
Platforma iz Pekinga pozvala je vlade da okončaju diskriminaciju nad ženama i eliminišu rodnu nejednakost u 12 kritičnih oblasti uključujući zdravstvo, obrazovanje, zapošljavanje, učešće u politici i ljudska prava, priznala ženama pravo da kontrolišu svoju seksualnost bez prisile i potvrdila im pravo da odlučuju da li će i kada imati decu, podseća AP.
Na tom skupu, tadašnja prva dama SAD Hilari Klinton je rekla “neka ljudska prava budu prava žena, a prava prava ljudska prava, jedanput i za sva vremena”, podsetio je AFP.
Dvadeset godina posle toga, žene predstavljaju i dalje manjinu kada je u pitanju njihova zastupljenost na ključnim političkim mestima, pa tako one predstavljaju samo 30 odsto svih skupštinskih poslanika u svetu, kaže se u izveštaju Hilari-Gejts.
Oko jedna petina ministara u Latinskoj Americi i Africi su žene a ministarskih mesta za njih nema u oblasti odbrane i finansija, već samo zdravstva, obrazovanja.
Izveštaj je objavljen pred početak 12-dnevne konferencije u Ujedinjenim nacijama o statusu žena, koja će preispitati platformu za akciju na 150 strana u cilju postizanja rodne ravnopravnosti koja je usvojena na konferenciji Agencije za prava žena u Pekingu 1995. godine.
Na skupu će učestvovati i Hilari Klinton.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je istakao da u pet zemalja u skupštini nema nijedne žena a u osam zemalja u vladi nema nijedne žene.
Direktorka Agencije UN za prava žena Pumzile Mlambo-Ngcuka saopštila je povodom 8. marta da 20 godina nakon što je 189 zemalja usvojilo plan za postizanje jednakosti između žena i muškaraca, nijedna zemlja nije ostvarila rodnu ravnopravnost.
Mlambo-Ngcuka je, u intervjuu uoči Dana žena, istakla da nedovoljna zastupljenost žena u donošenju odluka i nasilje nad ženama predstavljaju “globalni fenomen” kao rezultat dominacije muškaraca u svetu koji, kako je ukazala, mora da se promeni da bi žene bile zaista jednake sa muškarcima.
Mlambo-Ngcuka je upozorila da pitanje seksualnih i reproduktivnih prava, koje je bilo najspornije na konferenciji u Pekingu, i dalje izaziva najveće kontroverze u pregovorima UN.
“Umesto da postanu norma… tim pravima se pruža žestok otpor, kao što sada možemo videti na Bliskom istoku”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, svetski lideri moraju da počnu da govore “krajnje glasno i otvoreno” protiv seksualnog nasilja i poricanja ženskih prava, a unapređenje rodne ravnopravnosti mora biti u vrhu njihove agende što, kako primećuje, sada nije slučaj.
Zasedanje Komisije UN o statusu žena održava se u sedištu UN u Njujorku od 9. marta do 20. marta.
Ovogodišnje zasedanje biće posvećeno 20-godišnjici od donošenja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju i implementaciji postignuća u oblasti rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena.
Osnovni smisao Pekinške deklaracije je unapređivanje “ciljeva jednakosti, razvoja mira u korist svih žena u svetu i u interesu čovečanstva u celini”.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović boravi u poseti Sjedinjenim Američkim Državama, gde će učestvovati u radu 59. zasedanja Komisije Ujedinjenih nacija o statusu žena.
Kako je saopšteno iz kabineta potpredsednice vlade, Mihajlovićeva će u sedištu UN prisustvovati Generalnoj debati o implementaciji Pekinške deklaracije i Platforme za akciju.
Predviđen je i susret Zorane Mihajlović sa regionalnom direktorkom za Evropu i centralnu Aziju Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), Ingibjorg Gisladoti sa kojom će razgovarati o intenzivnijoj saradnji i aktivnostima sa Agencijom UN Women u Srbiji.