Piše: Beba Kuka
U poslednjih šest godina života u multietničkoj Maleziji slavila sam više javnih praznika nego tokom svih godina koje sam provela radeći u Srbiji i drugim zemljama. U ovoj prelepoj zemlji žive Malejci, tj. muslimani, Kinezi koji mogu biti budisti, hrišćani ili muslimani, Indijci, koji su hindu, muslimani ili hrišćani i neutvrđen broj pagana i animalista iz raznih domorodačkih plemena. I svi zdušno i veselo slave sve praznike, od letnjeg i jesenjeg Ramazana, rođenja poslanika Muhameda, Dana Kurana, rođendana nemalog broja malezijskih sultana do Kineske nove godine, Božića i Uskrsa, hindu Festivala svetlosti i Thaipusam. A tu su naravno i Dan nezavisnosti (od kolonijalne vlasti Britanaca), Dan Malezije i još nekoliko sekularnih državnih praznika.
Meni je proslava Kineske nove godine najlepši praznik ne samo u Maleziji, već i u celoj Aziji.
RASKOŠ I SIMBOLIKA: Kineska nova godina se slavi punih 14 dana. Raskoš njihovih običaja, simbolike i rituala, koja zaista nema premca među drugim praznicima, svake godine zasija u punom sjaju.
Praznovanje Kineske nove godine Bivola (i krave) počinje 12. i završava se 26. februara. Nakon teške 2020. godine Pacova, tj. životinje koja se poslovično sakriva, smatra za štetočinu i krivi za prenošenje bolesti (slika i prilika prošle covid-19 godine i mera zbog kojih smo se svi sakrivali i distancirali jedni od drugih), godina Bivola se očekuje s velikom radošću. Kažu da će ovo biti radna godina, kada ćemo (kao bivoli) morati da potegnemo i izguramo sve ono u čemu smo tokom prethodne godine zaostali. Bivo je simbol vučne snage, jačine i otpornosti, a krava postojane plodnosti i takvu bi godinu trebalo da očekujemo.
Svaki od 14 dana slavlja ima svoju simboliku i rituale, koje budističke porodice revnosno slave. Većinu tih rituala slave i kineske hrišćanske porodice jer se lunarna proslava smatra više kulturološkim nego religioznim događajem.
Pored mnoštva rituala pet je najvažnijih ili se tako barem iz dosadašnjeg iskustva meni čini.
ČIŠĆENJE, SLAVLJE I – RAD: Dan pred Kinesku novu godinu svaka porodica detaljno čisti svoju kuću. Sve se pomera, briše, pere i vraća na svoje mesto. Ali zato na novogodišnji dan niko ništa ne sme da pere (veliki broj porodica ne pere ni sudove nakon obilnih celodnevnih gozbi) kako ne bi odneli, oprali ili očistili blagostanje i prosperitet koji su toj porodici namenjeni tokom predstojeće godine. Narednog i svih ostalih dana dozvoljeni su, a bogami i preko potrebni svi kućni poslovi.
Šestog dana Kineske nove godine svi obavezno moraju da rade – deca da uče, odrasli da se vrate na posao i barem simbolično rade na onome što im donosi finansijska sredstva, stari da se bave nečim u čemu su vični. Veliki broj Kineza je na godišnjem odmoru tokom dvonedeljnog praznika i tokom tog perioda posećuju rodbinu i putuju na razne destinacije. Međutim, šestog dana Nove godine nakratko se prekida odmor i svi se ozbiljno, makar na nekoliko sati, posvećuju poslu.
SEDAM VRSTA POVRĆA I RIBE: Treći ritual je Yee Sang, tj. običaj koji tokom dvonedeljne proslave gotovo svaki Malezijac, bez obzira na to koje je vere, praktikuje u društvu svojih kolega, prijatelja ili porodice.
Na veliki tanjir se poređa sedam vrsta povrća i riba, zatim se sve prelije slatkim sirupom i uljem, a onda se sa štapićima u rukama svih onih koji stoje oko stola sastojci mešaju bacanjem u vazduh iznad tanjira. Ova gotovo dečija radnja prepuna je simbolike, počev od izbora sastojaka do mešanja hrane.
Praziluk označava nove ideje, krastavac srećne povratke (s putovanja ili raznih poslovnih događaja), papaja se stavlja za veoma uspešne, tj. najbolje dobitke (para ili ulaganja), beli i crveni đumbir za zdravlje i imunitet, šargarepa svojom zlaćanom bojom označava blago i pare, rotkva je tu za uvek pune stomake, krckavi šuplji krekeri podsećaju na zlatne polugice, izdrobljeni kikiriki i susam prizivaju mnogo dece i dobrobit budućih generacija koje se šire kao korenje kikirikija. Svi ovi sastojci prelivaju se sirupom od slatke šljive kako bi naredna godina bila slatka i uljem kako bi sve išlo kao podmazano. Zatim se sve u cilju stvaranja bogatstva pospe mlevenim biberom i kombinacijom pet kineskih začina, koji kod Kineza označavaju pet grana sreće – ljubaznost, blagostanje, zdravlje, porodica i srećan kraj, bez obzira na to gde te život povede.
Za kraj se sve prelije sokom od limete kako bi cela porodica tokom godine uživala beskrajnu količinu sreće.
A onda počinje mešanje, tj. bacanje sastojaka uvis. Što više uhvatiš sastojaka štapićima i baciš ih što više, to će te više dobra sreća pratiti u predstojećoj godini. Dok se ti sastojci mešaju i bacaju, izgovaraju se želje za dobro zdravlje, ljubav, pare, završetak studija, srećnu udaju/ženidbu, napredovanje na poslu, dobar razvod… šta je kome bitno u tom trenutku. Mene ovaj ritual uvek podseti na naše bacanje badnjaka u vatru i izgovaranje: “Koliko varnica toliko parica…”
Posle nekoliko minuta ovog bučnog i veselog rituala, svi uzimaju male tanjiriće i sa uživanjem jedu svoj Yee Sang. Prava gozba može da poče tek nakon ovog predjela.
ANGPAO: Još jedan običaj koji je mene tokom prve godine života u Maleziji prilično obradovao jeste Angpao. U pitanju su crvene koverte s novcem koje se daju tokom proslave Kineske nove godine i tokom venčanja. Jednog dana mi je tokom zajedničkog ručka prišla koleginica Kineskinja i uz blagi naklon predala mi koverticu koju je držala obema rukama. Pomalo zbunjena, prihvatih kovertu blago se naklanjajući (zlatno je pravilo da kad ne znaš običaje, samo sa osmehom ponavljaš sve ono što ljudi oko tebe rade), otvorih je i videh novac. Simbolična suma od nekoliko evra deo je običaja kojim udate žene i oženjeni muškarci daruju one koji još uvek nisu u braku.
U stara vremena smatralo se da osobe koje nisu u braku imaju svakakve, ponajviše finansijske poteškoće (realnost se, na svu sreću, tokom vekova prilično promenila), te je angpao bio podsetnik da osoba nije sama dok prolazi kroz nedaće. Ovaj običaj simbolično se održao tokom vekova, te sam ja u svojoj 40. godini prvi put u životu bila nagrađena zbog toga što nisam udata. Kakav divan osećaj, koji me evo već šestu godinu prati dok primam sad već i izdašne sume novca od priličnog broja dragih prijatelja!
Pretposlednji u nizu običaja su porodična okupljanja, koja neodoljivo podsećaju na naše slave. Dok su roditelji u snazi, sva deca, njihovi rođaci i prijatelji za novogodišnju noć se okupljaju u roditeljskoj kući i uz yee sang, gomilu zdravica i preukusne hrane dočekuju ponoć. Ako roditelji nisu u prilici, onda najstarije dete u porodici preuzima ovu obavezu i čast. Tokom naredne dve nedelje svakodnevni ručkovi i večere održavaju se u kućama svih članova uže i šire porodice ili u restoranima. U Maleziji se tokom tih 14 dana yee sang služi ne samo u kineskim već i u indijskim, muslimanskim i svim drugim restoranima jer su gotovo svi Malezijci prihvatili običaj koji na lep i simboličan način priziva sreću i blagostanje za celu porodicu i sve prijatelje.
I CHAP GOH MEI: I na kraju, poslednjeg dana se slavi Chap Goh Mei, običaj koji je u 19. veku potekao s juga Kine, tj. od Hokkien zajednice. U stara dobra vremena devojke bi na kori pomorandže napisale svoje ime i onda voćku bacile u reku. Nizvodno bi đuvegije plivajući čekale dolazak pomorandži, a onda bi predveče s pomorandžom u ruci odlazili u posetu devojci čije je ime bilo ispisano na kori. U eri Facebooka, Instagrama, Twittera i svih mogućih savremenih komunikacionih tehnologa polaganje nade u to da će nam pomorandža u život doneti ljubav našeg života može biti protumačeno kao gotovo utopijski pristup, ali ja ću tog 26. februara uzeti svoju pomorandžu, zastati nasred mosta i pridružiti se mnoštvu onih koji će poželeli želju, baciti pomorandžu u vodu i sa osmehom na licu i verom u srcu verovati u magiju Chap Goh Mei.