Drugi mandat Donalda Trampa konstantno stvara plimske političke talase. Ovaj put u susednoj Kanadi, državi sa kojom SAD dele najdužu kopnenu granicu. Naime, na izborima održanim 28. aprila Liberalna partija je ponovo pobedila, predvođena novim liderom Markom Karnijem, koji je ubrzo formirao kabinet i preuzeo rukovođenje državom.
Džastin Trudo, prethodni kanadski premijer i lider liberala, se prethodne godine suočavao sa dramatičnim gubitkom popularnosti, kao i sa rastućom opozicijom unutar partije. Ključni elementi su bili pad životnog standarda, ali i rastuće nezadovoljstvo identitetskim politikama umnogome pod uticajem WOKE pokreta u SAD. Trudo je praktično do kraja pokušavao da ostane na čelu Liberala i da ih predvodi na sledećim izborima, ali mu se nekoliko ključnih stvari poremetilo. Prvo je njegova partija tokom 2024. izgubila jedno poslaničko mesto nakon ostavke Karolin Benet, bivše ministarke i sadašnje ambasadorke Kanade u Danskoj, nakon sprovedenih vanrednih izbora. Potom je i Nova demokratska partija (NDP), povukla svoju podršku manjinskoj Trudoovoj vladi. I konačno, polovinom decembra prošle godine, Kristija Frilend, ministarka finansija i zamenica premijera, je podnela ostavku zbog protivljenja fiskalnoj politici koju je zagovarao premijer, da stvar bude gora, samo nekoliko sati pre predstavljanja jesenjeg ekonomskog izveštaja vlade.
Naravno, ovo su sve vešto koristili glavni oponenti, konzervativci, koji su zagovarali jasni otklon od WOKE identitetskih politika, i fokus na ekonomska pitanja. U mesecima pre izbora, a pre dolaska Karnija na čelo Liberala, podrška konzervativcima vođenim novim liderom Pijerom Polijevom je rasla, i smatralo se da će sledeće opšte izbore dobiti bez problema. Međutim, u svojoj opoziciji Trudoovoj vladi, konzervativci su prilično i koketirali sa politikama koje je zagovarao Donald Tramp, idući tako daleko da su čak koristili i modifikovan Trampov slogan „Učinimo Kanadu ponovo velikom“. Što im se i osvetilo, i to odmah nakon što je najavljeno da će se Karni kandidovati za novog lidera Liberala.
EKONOMISTA OD POVERENJA
Mark Karni je ličnost koja je dugo prisutna na javnoj sceni, pre svega kao ekonomski stručnjak. Na početku karijere, godinama je radio sa Goldman Saks. U Kanadi je, između ostalog, obavljao i funkciju guvernera Banke Kanade (2008-2013). Ono što je posebno zanimljivo je da mu je još 2013. predlagano da se kandiduje za lidera liberala, što je i odbio, a prethodno je odbio i da mesto ministra finansija u tadašnjoj vladi koju su vodili konzervativci. Umesto toga, postao je guverner Banke Engleske, i to kao prva osoba koja nije britanski državljanin. Tu funkciju je obavljao veoma uspešno, pomažući Velikoj Britaniji u sprovođenju Bregzita i suočavanjem sa ekonomskim posledicama ovog procesa po ekonomiju zemlje. Naposletku, 2019. imenovan je za Specijalnog predstavnika UN za klimatsku akciju i finansije. Sve u svemu, uspešna karijera koja mu je omogućila nacionalnu prepoznatljivost i poverenje većine u Liberalnoj partiji, gde je konačno pobedio pet drugih kandidata na stranačkim izborima početkom marta.
Baš u vreme kada se Karni ponovo pojavljuje na političkoj sceni Kanade, Tramp je započeo svoj novi mandat u SAD, i jedna od prvih meta uz Meksiko, kao i prošli put, bila je Kanada. Naime, iako je u prošlom mandatu pregovarao promene u dotadašnjem sporazumu o slobodnoj trgovini između Kanade, Meksika i SAD, Tramp nije više time bio zadovoljan, i uveo je nove carine od 25 odsto na uvoz velikog broja proizvoda iz Kanade i Meksika. Takođe, „proslavio se“ i izjavama o Kanadi kao budućoj 51. državi SAD (ponavljajući to preko X mreže čak i na sam dan kanadskih izbora), dok je premijera Trudoa nazivao „guvernerom“ (praveći paralelu time sa guvernerima saveznih država Amerike). Odnos sa SAD je za Kanadu ključan, jer je 75 odsto kanadskog izvoza usmereno ka južnom susedu, a da ne pominjemo bezbednosne izazove pošto dve države dele veći deo kontinenta i organski su zavisne jedna od druge u bezbednosnim pitanjima. Tu svakako ključnu ulogu ima i činjenica da obe države imaju izlaz na Severni ledeni okean, koji otapanjem leda na Arktiku polako postaje jedno od ključnih geopolitičkih bojišta.
MANJINSKA VLADA
Karni je u svojoj kampanji modifikovao imidž liberala i povratio dosta glasača koji su bili izgubljeni i čak zadobio nove. Osvojili su 169 poslaničkih mesta, što znači da im nedostaju tri glasa za većinu, ali to je svakako dovoljno za formiranje manjinske vlade. Kad je reč o promeni imidža, Karni je uspeo da skrene okosnicu poruke Liberala sa identitetskih pitanja (koja su izazivala ozbiljne podele u društvu) na pitanja „hleba i maslaca“ odnosno na ekonomiju, uključujući smanjenje poreza, reformu nepopularnih poreza na emisije ugljenika, kao i mere usmerene na rast BDP-a. Mnogi su smatrali da njegovi pristupi nisu bili fundamentalno različiti od politika koje su promovisali konzervativci, ali da su mu birači više bili naklonjeni kao poznatom ekonomskom stručnjaku.
Konzervativci, iako su ostvarili generalno bolji rezultat na izborima nego prethodni put, osvojili su ipak 26 poslaničkih mesta manje. Da stvar bude nezgodnija, lider konzervativaca, Pjer Polijev, izgubio je na izborima i nije dobio poslaničko mesto u parlamentu (u Kanadi funkcioniše tzv. Vestminsterski sistem, gde su članovi vlade istovremeno i poslanici u parlamentu). Nemali doprinos ovom rezultatu dalo je i prethodno spomenuto koketiranje sa Trampom, pošto su birači tražili radikalniji pristup prema SAD, koji je Karni i promovisao.
Šta je ono šta sledi? Novi premijer Karni je momentalno stavio do znanja da Kanada neće trpeti da bude omalovažavana, iako želi partnerski odnos sa SAD. Prvo, prekinuo je dugu tradiciju da prva poseta inostranstvu bude u SAD, otišavši u Francusku i Veliku Britaniju. Tu je najavio dalje približavanje evropskim partnerima. U centru svega je dakako odnos sa Vašingtonom, te je i najavio da će se poseta SAD desiti tek onda kada se steknu uslovi „za ozbiljan razgovor“ i pod uslovima koji odgovaraju Kanadi. Nakon telefonskog razgovora između američkog predsednika i kanadskog premijera, potvrđeno je da će doći do susreta, ali tačan termin nije i dalje utvrđen.
Karni je veoma jasan i neprestano ponavlja da neće pristati na američke zahteve „za kanadskom zemljom, vodom i resursima“ i da Tramp pokušava „da ih slomi, kako bi ih posedovao“. A to, konstatovao je, se neće desiti i da su šokirani „američkom izdajom“ ali da će izvući pouke iz nje, a glavna je da Kanada treba da se osloni pre svega na samu sebe. To uključuje i stvaranje dubljih gorepomenutih partnerskih odnosa sa Evropom i drugima, ali i veća izdvajanja za odbranu. Sa druge strane, on je istakao da SAD možda manje zavise od Kanade nego obratno, ali da Kanada snabdeva svog južnog suseda sa ključnim proizvodima poput sirove nafte te da je ključni partner za više od 40 saveznih država u SAD.
Ključan događaj koji sledi biće samit G7 koji se održava upravo u Kanadi u junu, neposredno pre isteka 90-dnevnog moratorijuma na carine koje je Tramp najavio. Upravo tu će se održati i ključna debata o ekonomskim i političkim pitanjima u kolektivnom Zapadu, a koja je Tramp otvorio svojim potezima.
Kanada je možda i najugroženija država promenom politike SAD, i sigurno je da će carine, ako na kraju i budu uvedene, napraviti velike društveno-političke i ekonomske izazove. Drugim rečima, Kerni će morati da pregovara, i moraće da pristane na neke kompromise, ali je zato i ključno da pre toga „pokaže zube“ i da najavi da će se boriti. Kad je reč o građanima Kanade, oni su svoj deo borbe već započeli na individualnom nivou, bojkotujući kupovinu američkih proizvoda i otkazujući već dogovorene turističke aranžmane.
Autor je direktor istraživanja u ISAK fondu