Od ukupnog broja mrtvih za 15 je potvrđeno da su civili, a za 10 da su militanti, preneo je Asošijeted pres.
Na izraelskoj strani od raketne vatre iz pojasa Gaze niko nije ozbiljno stradao. U međuvremenu, uprkos pretnjama, izraelski bezbednosni zvaničnici još uvek oklevaju i ne naređuju kopnenu invaziju jer je jako rizična.
Ulazak u Gazu prouzrokovao bi mnoge civilne žrtve na palestinskoj strani, a izraelske kopnene snage bi bile u opasnosti.
Neizvesno je takođe da li bi međunarodna zajednica podržala takvu operaciju i kako bi je Izrael okončao. Izraelska vojska se povukla i jevrejski naseljenici su evakuisani sa te palestinske teritorije u leto 2005. posle okupacije koja je trajala od 1967. godine.
Od početka ofanzive u utorak Izrael je napao najmanje 560 ciljeva, a ekstremisti su ispalili 160 raketa na Izrael, severnije nego ikada pre, preko sto kilometara od granice.
Jutros su ekstremisti ispalili više raketa na Tel Aviv, nakon više destina izraelskih vazdušnih udara prošle noći na Gazu. Rakete su takođe bile uperene na Aškelon i Ašdod.
Izraelska vojska je jutros precizirala da je prošle noći pogođeno 118 skrivenih lansirnih rampi, 10 komandnih i kontrolnih centara Hamasa i 10 tunela.
Vojska je takođe saopštila da je 117 raketa pogodilo Izrael u utorak, a protivraketni sistem “gvozdena kupola” oborio je 20.
Tri raketa pale su nadomak Jerusalima, a dve su presretnute u području Tel Aviva.
Grad Hadera, 116 kilometara od granice pojasa Gaze, našao se sinoć takođe na udaru raketom M-302 sirijske prozvodnje tipa zemlja zemlja, što je najdalja do sada dosegnuta meta.
Danas su se sirene oglasile u Zikron Jakovu najsevernije od Gaze, 20 kilometara od Hadere.
U baražnoj vatri iz Gaze nije bilo žrtava, ali je danas izraelska ofanziva proširena i raste bojazan da će Izrael preduzeti kopnenu operaciju, pošto je u utorak odobrena mobilizaciju 40.000 rezervista.
Jutros je jedan član Islamskog džihada poginuo u udaru na motocikl na severu pojasa Gaze, a nešto kasnije u udaru na jednu kuću u Beit Hanunu poginuo je član te organizacije, njegova dva brata, roditelji i jedna žene.
Danas je ubijena i jedna starija Palestinka u odvojenom udaru.
Izraelski ministar odbrane Moše Jaalon najavio je danas da će se izraelska vojna kampanja protiv Hamasa proširiti u nekoliko narednih dana, poručivši da će se njome “naplatiti ogromna cena”.
“Nastavljamo napade kojima se naplaćuje visoka cena od Hamasa. Uništavamo oružje, terorističku infrastrukturu, komandne i kontrolne sisteme, institucije, vladine zgrade, kuće terorista i ubijamo teroriste,” rekao je Jaalon.
On je dodao da će se “ta aktivnost nastaviti i eskalirati”.
Takvi ciklusi nasilja završavali su se ranije prekidima vatre kojima je obično posredovao Egipat.
Međutim danas je portparol izraelskog premijera Mark Regev rekao da se sada više govori o eskalaciji, jer Hamas nastavlja da ispaljuje rakete i da “izraelska vojska sada deluje da okonča rasturanje vojne mašine Hamasa”.
Palestinski predsednik Mahmud Abas obratio se Egiptu da posreduje.
Oštre osude nasilja stigle su iz Vašingtona i Brisela.
Moskva je pozvala da se nasilje zaustavi, dok je Arapska liga apelovala na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.
Jordan i Iran su osuduli izraelsku agresiju, kao su preneli izraelski mediji.
Portparol Hamasa Abu Obeida rekao je da je Izrael narušio primirje kojim je okončan osmodnevni sukob 2012. godine.
“Suočeni s ovom agresijom potvrđujemo da ciostički neprijatelj ne bi trebalo da sanja o zatišju i stabilonsti,” rekao je on.
Ciklus nasilja je počeo zapravo još 12. juna kada su ekstremisti na drugoj palestinskoj teritoriji Zapadnoj obali oteli i ubili trojicu izraelskih tinejdžera, što je izazvalo veliki obračun s Hamasom.
Izrael je optužio Hamas za zločin, a ta organizacija je odbacila optužbe navoeći da o tome ništa ne zna.
U znak odgovora iz Gaze, gde je uporište Hamasa, pojačani su raketni napadi na Izrael, što je tu zemlju nateralo da pokrene ofanzviu.
Prethodno je napetost kulminirala osvetičnkim ubstvom jednog palestinskog tinejdžera u istočnom Jerusalimu.