Gradonačelnik Splita Ivo Baldasar uspeo je za kratko vreme potpuno da promeni sliku grada. Na početku intervjua za Novi magazin pita da li je zaista u srpskoj štampi na veliki odjek naišla njegova odluka da stane na čelo Gej parade u Splitu i ponavlja da je to bila njegova obaveza. Novi manir je pokazao prvog dana mandata kavicom na Rivi sa protivkandidatom s kojim je tokom kampanje razmenio i teške reči.
Baldasar poziva građane Srbije na odmor u Dalmaciju. Pravo je vreme za odmor, kaže, a Split se promenio.
„Osnovica je naravno ista, ali radi se o drugačijem gradu od onog koji je bio pre dvadeset godina. Malo se fizički izmenio, što se tiče zgrada i ulica, ali neke stvari su drugačije. Mislim da bi se turistima iz Beograda i Srbije i ovaj Split svideo i voleo bih da ih dođe više, bez obzira na to što postoji još latentnih problema, neću reći opasnosti, ali realno postoji problem da vam neko na ulici dobaci. Ali, to je moguće i u Parizu i u Londonu! Bilo bi dobro da dođu, da vide da je grad malo drugačiji, ali da vide da još ima onog šarma Splita“, kaže Ivo Baldasar.
Dolaze turisti iz Srbije, ali idu na ostrva, a Split im služi kao tranzit.
Tu je ključna razlika. Pre dvadeset godina Split je bio isključivo tranzitni grad, danas je nešto drugo. I dalje je veliki je tranzitni centar, ljudi dolaze na siti brejk, na dva-tri dana na kulturna dešavanja, ali još više zbog noćnog provoda. Mislim da je vreme da ljudi vide jedan drugi, novi Split, sa šarolikim životom i kulturnim dešavanjima. Uostalom, Split je uvek bio odličan grad za kupanje.
To je poziv ljudima iz Srbije?
Mislim da je vreme da dođu. Neke stvari se ne mogu izbrisati i zaboraviti, ali je vreme da počnemo normalno međusobno funkcionirati, sarađivati. Neko vreme to već postoji na drugim nivoima. Mislim da je vreme za masovniji turizam.
Zašto da biraju Dalmaciju, a ne u Tursku i Grčku, gde idu poslednjih godina?
Kao i masa drugih mladih iz Evrope. Imamo nekoliko destinacija koje su za takozvani ludi provod kao što su Zrće ili Hvar. Hvarani kažu da neće biti parti destinacija, a oni su baš prava parti destinacija i tamo bi se baš dobro proveli i osećali kao Englezi i Italijani. To su multinacionalna događanja, niko ne gleda ništa osim da se dobro zabavi, što je kvaliteta koja ranije nije postojala. Pre je bio porodični odmor, prekrasan mir, dobri domaćini i veoma dobra hrana i vino i stariji još imaju nostalgiju za tim. Danas je to malo drugačije, manje izraženo. Malo je skuplje nego što je nekad bilo, a puno je više izražen ovaj drugi deo zabave, mogućnost skijanja na vodi, ronjenja…
Još se može čuti da nema gostiju i zarade bez Bosanaca i Srba.
To je istina, bez domaćega gosta nije bilo pune popunjenosti i zarade. Inostrani gosti su bili brojke. Nemci su donosili devize, ali prava zarada je bila na domaćim. Ta komponenta fali. Naravno, to više nisu domaći gosti, ali jesu najbliži tome.
Nedavno je održan Ultra festival u Splitu, desetak hiljada mladih došlo je iz celog sveta, a smeštaja nije bilo od Omiša do Segeda. Fale li događaji ili kapaciteti?
I jedno i drugo. Nemamo dovoljno kapaciteta u hotelskom smeštaju. Gradu Splitu nedostaju hotelski kreveti, a bez njih se ne može, recimo, razvijati ozbiljan kongresni turizam. Ovakvi festivali naravno da su napunili do poslednjeg kreveta i to su manifestacije koje popune sve. Da je bilo još pet hiljada kreveta verovatno bi i to bilo popunjeno. Grad obiluje događanjima, ali ne možete očekivati da sve bude puno. To je retko kad moguće, ali popunjenost je velika, više od 85 odsto.
Opšti je utisak da ste za kratko vreme izmenili sliku grada.
To mi je bila namera, u što kraćem vremenu, možda čak i sa potezima koji mi ne bi doneli popularnost. Ako sam uspeo, drago mi je. Da nisam uspeo išao bih još drugačije. Split je uvek bio grad dobrih ljudi i dobrih domaćina koji je prihvatao sve ljude, bez obzira na boju kože, veru, načine razmišljanja. Splićani bi malo negodovali, ali nikada nisu pravili problem. Zato mi je poslednjih godina bilo nejasno da bez pravog razloga napadnete drugu grupu ljudi kamenjem. Ima pojedinaca svuda koji su ekstremni. Svaki ekstrem je negativan.
Uvažavanje, pa i simpatije, u Beogradu ste stekli kada ste stali na čelo Gej prajda, što su mnogi prokomentarisali kao hrabar potez.
Meni je zasmetalo pre dve godine kada je na Gej prajdu bilo ispod svakog nivoa. To nije moguće u Splitu, isplivala je najgora kombinacija! Ali, ako neko misli da je to hrabrost nije, jer je bilo i policajaca. Uputili smo apel građanima – ako vam se ne sviđa nemojte doći. Ljudi su poslušali.
Nije hrabrost, ali je obaveza da svoje sugrađane upozorimo na neke stvari.
Da li je to dokaz da se sve može ako se hoće?
Mislim da može, ali ne možete sami. Ja nisam bio sam, moji saradnici su bili tu. Ali, tačno je, lični primer je važan.
Pominje se veliki deficit koji ste zatekli u kasi?
Ja sam bio odbornik, mislio sam da ima problema, ali me je iznenadila količina ljudi koji na dnevnoj razini dolaze rešavati probleme stare po 20 godina.
Vrlo je teška finansijska situacija i postoji nedostatak ozbiljnih planova. To pokušavamo u što kraćem vremenu promeniti.
Kakva je vaša vizija razvoja Splita?
Split je omeđen administrativnim granicama, nema nekih velikih teritorija, zemljišta na kojem bi se moglo nešto značajno novo razvijati, pa se mora snaći u okvirima onoga što ima. Ipak, glavni resurs je razvoj turizma. Da bismo dobili pune brojke morali bismo graditi. Baza urbanističkog plana je na turizmu i prvenstveno lukama.
Split ima 20.000 nezaposlenih, koliko je do grada, koliko do države?
Split deli sudbinu države. Nestao nam je ceo niz industrijskih grana. Meni je veća muka što imamo veliko sveučilište sa više od 24 hiljade studenata. Predimenzionirano je. Proizvodimo mlade visokoobrazovane ljude, a za koga? Idu u inostranstvo ili na berzu, dajemo im lažnu nadu.
Bili ste u Beogradu u vojsci. Kakva su sećanja?
Bio sam u Batajnici i zaista imam super uspomene. Kada sam odlazio u grad bilo mi je jako ugodno. Kasnije kada sam radio u Kompasu, kada smo organizovali Svetski kongres zubara, mesec dana sam radio gore. Pre rata otišao sam u inostranstvo, a vratio se u Split 1998. Pred dve godine bio sam u Beogradu i malo me je iznenadilo. Pamtim ga kad je bio u punom naponu, sad je dosta oronuo, kao stara dama, ali vidi se nekadašnji sjaj.
Uskoro u Beogradu nastupa Džiboni, prilika da ponovo dođete.
Ako budem mogao vrlo rado bih došao na koncert, ali privatno. A imam deo obitelji u Beogradu. Roditelji mog zeta žive u Beogradu.
Zimi se u beogradskim kafanama održavaju dani Hvara, Istre, ali nema Dalmacije.
Moraćemo napraviti. Zaista bi to trebalo napraviti, možda ove zime. Split u Beogradu i obratno. Videću sa hotelijerima da se povežemo. Vreme je, kao što sam rekao na početku, da polako idemo u normalan život.
Split i Hajduk su gotovo sinonimi, ovih dana se pominju mogući kupci “bilih”. Dokle se stiglo?
Dok sam ja predstavnik većinskog vlasnika moraju dati malo ozbiljnije ponude. U međuvremenu ću pripremiti međunarodni tender za eventualnu prodaju Hajduka, nakon rasprave na Gradskom veću. To ne znači da ćemo ga prodati, već videti kakva je situacija.
Klub kao Hajduk zaslužuje veći budžet nego što mu grad Split može pružiti, a mi ne možemo odvajati toliki novac, a ulaskom u EU i ne smemo direktno. Moramo naći vlasnika koji je spreman ulagati.
To znači da su pompezno najavljivani Amerikanci neozbiljni?
Ako pojačaju ponudu razgovaraćemo. Nećemo ga prodati pod bilo kakvim uslovima. Krivo su procenili da ćemo trčati za njima. To se neće desiti.
Dok razgovaramo postoji mogućnost da Hajduk i Zvezda igraju međunarodnu utakmicu. Da li biste pozvali navijače Zvezde u Split?
Nije vreme za nogometne strasti koje bi se mogle raspiriti. Košarka je drugačija. Za nogomet u našim krajevima, mislim na Balkan, nije vreme, zna izazvati negativne emocije, a ja ne bih hteo reskirati.