Premijer Zoran Milanović poručio je da je prihvatanje Izjave početak procesa koji će trajati mesecima, u kojem Hrvatska izražava spremnost da postane deo šengenskog prostora i u kojem se šengenske granice EU pomiču na spoljne granice Hrvatske i zemalja koje nisu članice Unije.
Ocenio je da je to važno za hrvatske građane koji bi mogli unutar šengenskog prostora putovati kao unutar Hrvatske, odnosno bez kontrole dokumenata, prenela je Hina.
Hrvatska je, kaže Milanović, stabilna i dobro uređena država koja može preuzeti šengenske obaveze na svojim spoljnim granicama i naglašava da je u postizanju šengenskih standarda najvažnija dobra organizacija, jer veći deo finansijskih troškova za to pokriva EU iz posebnog fonda.
Prema premijerovom mišljenju, ulazak Hrvatske u šengenski prostor takođe je važno bezbednosno pitanje, pa stoga na dan predaje hrvatske Izjave, 12. marta, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ostojić neće biti na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, već u Briselu.
Ulaskom u Šengen Hrvatska bi, ističe Milanović, postala još integrisanija u EU, a njeni građani potpuno slobodni u kretanju Unijom.
Smisao evaluacijskog mehanizma je da se osiguranjem visokih jedinstvenih standarda održi međusobno poverenje država članica šengenskog prostora, a time i održavanje područja bez kontrola na unutrašnjim granicama.
Mehanizam se zasniva na uskoj saradnji između Evropske komisije i država članica, a obuhvata sve aspekte šengenske pravne tekovine – efikasnu i delotvornu primenu mera država članica na spoljnim granicama, viznu politiku, šengenski informacioni sistem, zaštitu podataka, policijsku saradnju, pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima, te odsutnost granične kontrole na unutrašnjim granicama.