Dve zemlje najobziljnije su se konfrontirale još od islamske revolucije 1979. i zauzimanja američke ambasade, dodaje AP ali i ukazuje da, iako su obe strane posle raketnog napada ispoljile uzdržanost, pretnja od opšteg rata je i dalje je prisutna.
Hronogija glavnih događaja koji su prethodili:
– 8. maja 2018. američki predsednik Donald Tramp najavio je povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma svetskih sila sa Iranom, koji je potpisao njegov prethodnik Barak Obama i koji je omogućio ublažavanje sankcija Iranu u zamenu za ograničavanje nuklearnog programa Irana i pojačano nagledanje UN. U meseciam koji su usledili SAD su pojačale sankcije pogoršavajući ekonomsku krizu u Iranu
– 5. novembra 2018. SAD su uvele oštre sankcije iranskoj naftnoj industriji, koja je od vitalnog značaja za privredu zemlje, uz spisak od 12 zahteva koje Iran treba da ispuni za smanjenje sankcija. Iran je odbacio te zahteve, među kojima su i prestanak podrške oružanim grupama u regionu, povlačenje iz sirijskog građanskog rata i zaustavljanje programa balističkih raketa
– 5. maja 2019. SAD su objavile razmeštanje udarne grupe američkog nosača aviona Abraham Linkoln i grupe za bombardovanje kao odgovor na “brojne zabrinjavajuće nagoveštaje eskalacije i upozorenja”, bez iznošenja detalja, a zapraćeno je da će na svaki eventulani napad biti odgovoreno neumoljivom silom
– 8. maja 2019. Iran je zapretio obogaćivanjem zaliha urana do nivoa za naoružanje ako svetske sile ne uspeju da dogovore nove uslove za nuklearni sporazum. EU je pozvala Iran da poštuje nuklearni sporazum i saopštila da planira da nastavi trgovinu sa tom zemljom dok je Tramp rekao da bi voleo da ga iranski čelnici pozovu
– 12. maj 2019. Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da su četiri trgovačka broda kod njihove istočne obale bila podvrgnuta sabotaži. Tramp je upozorio Teheran da će žestoko “patiti” ako napravi išta “u vidu napada’.
– 13. juna 2019. dva tankera s naftom u blizini strateškog Hormuzovog tesnaca pogođena su u navodnom napadu u kojem je jedan zapaljen, a 44 mornara evakuisana su s oba broda. Američka mornarica požurla je da pruži pomoć, a Amerika je kasnije optužila Iran za napad, što Teheran negira
– 20 jun 2019. Iranska revolucionarna garda oborila je američki vojni dron za izviđanje. Tramp je rekao da je pozvao na planirano osvetnički napad na iran zabrinut zbog žrtava:
– 1. jula 2019. Iran je nastavio s ostvarivanjem pretnje da će povećati granicu određenu nuklearnim sporazumom za zalihe niskoobogaćenog uranijuma koji je koristio za civilne svrhe a ne za nuklearno oružje
– 14. septembra 2019. napad dronom na saudijska naftna postrojenja privremeno je prepolovio isporuke nafte najvećih svetskih prozivođača što je dovelo do rasta cena. SAD su saopštile da je napad izvršio Iran direktno ga optuživši za “čin rata” protiv Saudijske Arabije. Iran je negirao umešanost dok su odgovornost za sada preuzeli Huti pobunjenici sa sedištem u Jemenu
– tokom okobra 2019. u Libanu i Iraku su izbili masovni antivladini protesti izazvani pre svega ekonomskim problemaima ali su na njihovoj meti bili predstavnici vlasti sa bliskim vezama sa Iranom. Demonstranti u Iraku su otvoreno osudili uticaj Teherana i napali iranske diplomatske objekte.
– tokom novembra 2019. izbili su protesti u stotinak mesta i gradova u Iranu posle odluke o poskupljenju goriva. Obim protesta i obračuna s demonstrantima koji je usledio teško je odrediti jer je nekoliko dana interent bio u prekidu a Amnesti internešenel kasnije je procenio da je ubijeno više od 300 ljudi
– 27. decembra 2019. u raketnom napadu na bazu na severu Itraka ubijen je jedan Amerikanac, a nekoliko američkih i iračkih vojnika je povređeno. SAD su za napad okrivile Kataeb Hezbolah, jednu od nekoliko oružanih grupa koje deluju u Iraku uz podršku Irana.
– 29. decembar 2019. u američkim napadima na položaje Kataeb Hezbolaha u Iraku i Siriji poginulo je najmanje 25 boraca što je izazvalo pretnje osvetom, dok je Irak napade ocenio kao flagrantno kršenje njegovog suvereniteta
– 31. decembra 2019. stotine proiranskih demonstranata probili su spoljnu ogradu ambasade SAD u Bagdadu i održale dvodnevni protest tokom kojeg su razbijali prozore, palili vatru i bacali kamenice preko unutrašnje ograde, dok su američki marinci koji čuvaju objekt odgovorili suzavcem
– 3. januara 2020. u američkom vazdušnom napadu u blizini aerodroma Bagdad ubijen je general Kasem Solejmani, šef elitne jedinice iranske Revolucionarne garde, a Pentagon je saopštio da je Solejmani ;ubijen po naređenu američkog predsednika Donalda Trampa. Lideri u Kongresu i bliski saveznici SAD rekli su da nisu bili konsultovani u vezi sa napadom za koji mnogi strahuju da bi mogao da potpali rat
– 5. janaura 2020. Iran je saopštio da se više neće pridržavati nulklearnog sporazuma a Irački parlament je u neobavezujućem izjašanjavanju izglasao proterivanje svih američkih snaga. U Iraku je stacionirano oko 5.200 američkih vojnika kako bi sprečili ponovnu pojavu Islamske države. Tramp je Iraku zapretio sankcijama ako izbaci američke trupe
– 8. januara 2020. Iran je ispalio nekoliko balističkih raketa na dve baze u Iraku u kojima su smeštene američke trupe, kao osvetu za ubistvo generala Solejmanija. Za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama, a američki predsednik je na Tviteru napisao da je “sve dobro” i da će se kasnije oglasiti saopštenjm, dok je iranski vrhovni vođa rekao je da je to šamar za Amerikance ali da vojna akcija nije dovoljna.