Piše: Tamara Jorgovanović
U nedelju 5. septembra, u ranim jutarnjim satima mala grupa pripadnika elitnih specijalnih jedinica upala je u palatu u Konakriju i uhapsila 83-godišnjeg predsednika Republike Gvineje Alfu Kondea pod optužbom za korupciju, nepoštovanje ljudskih prava i loše upravljanje ekonomijom.
Hunta je suspendovala Ustav, raspustila vladu, započela oslobađanje svih političkih zatvorenika i najavila tranziciju vlasti.
Bio je to treći puč u Gvineji od sticanja nezavisnosti od Francuske 1958. godine, ali prvi koji se dogodio jedinom demokratski izabranom predsedniku. Prevrat je predvodio pukovnik Mamadi Dumbuja, do pre tri godine niži oficir u francuskoj Legiji stranaca, a donedavno i komandant blizak Kondeu, koji je rekao da je “dužnost vojnika da spase zemlju” od vladavine jednog čoveka. Prevrat su podržali i opozicioni lideri.
Građani Konakrija su izašli na ulice da proslave pad diktatora, svesni da mogu samo nakratko da se prepuste radosti jer su sličan scenario već gledali i neizvesno je šta ih čeka. I kapetan Musa Dadis Kamara, koji je izveo prethodni vojni udar 2008, najpre je dočekan kao oslobodilac, ali je za godinu dana prolio mnogo krvi i na kraju ga je ubio telohranitelj. Konde je obećao da će pred lice pravde izvesti Kamarine počinioce masovnih ubistava i silovanja na stadionu u glavnom gradu 2009, ali je i taj, kao i zločini njegovih ljudi, uvek guran pod tepih.
Pukovnik Dumbuja (41) trenutno uživa podršku svih etničkih zajednica i jasno je da želi da ostavi bolji utisak – primio je strane izaslanike, pozvao sve stranke na razgovore i umirivao investitore, ali koliko je zaista drugačiji od prethodnika, saznaće se uskoro.
“Kad vidite stanje naših puteva ili naših bolnica, vreme je da se probudimo”, rekao je vođa pučista ono što muči sve stanovnike.
Njujork tajms piše da su harizmatičnog Dumbuju i njegovih stotinjak vojnika od sredine jula obučavali pripadnici američkih zelenih beretki koji nisu znali kako će njihovi učenici iskoristiti stečene veštine. Za Pentagon je ovo naročito neprijatno jer se desilo usred obuke, a grupa vojnika se bukvalno iskrala iz kasarne dok su instruktori spavali kako bi izvela puč.
OD DISIDENTA DO DIKTATORA: Ujedinjene nacije, SAD i EU osudili su prevrat u Gvineji, a Ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja (ECOWAS) i Afrička unija suspendovale su članstvo ove zemlje. Ipak, malo će sunarodnika žaliti za predsednikom koji je pre 11 godina pobedom na prvim demokratskim izborima doneo mnogo nade izmučenoj naciji, ali je u međuvremenu zaboravio težak put koji je prešao kao žrtva tadašnjeg diktatora Lansane Kontea i na demokratiju počeo da gleda kao na pretnju svojim ambicijama. Sledeći stope mnogih afričkih lidera, sproveo je ustavne reforme kako bi ostvario novi, treći mandat.
Ovog pravnika sa Sorbone s nadimkom Profesor bivši britanski premijer Toni Bler nazvao je “idealnim liderom” i uzeo ga za štićenika u svojoj Afričkoj inicijativi za upravljanje (AGI), čiji je cilj bilo stvaranje nove generacije “dobrih momaka” na kontinentu. Kako je Konde tonuo u autokratiju i ubijao neistomišljenike, s njegovom reputacijom padala je i ona AGI, piše britanski Spektejtor.
Za 11 godina Konde je uspeo da razočara i svoje najvernije pristalice i kolege. “U panteonu afričkih heroja na sebe je gledao kao na Nelsona Mandelu zapadne Afrike, ali će završiti kao Mugabe”, predvideo je nekoliko meseci pre puča jedan od njegovih bivših saradnika. Pokojni zimbabveanski predsednik Robert Mugabe takođe je došao na čelo države kao oslobodilac, da bi se pretvorio u diktatora koga su posle 37 godina vlasti zbacili članovi sopstvene partije.
Konde je sedamdesetih osuđen na smrt u odsustvu dok je Gvinejom vladao diktator Ahmed Seku Ture. Veći deo života proveo je u egzilu u Francuskoj. Vratio se kući i pobedio na izborima govoreći da je “nasledio zemlju, ali ne i državu”. Bio je više nego u pravu – u siromašnoj republici nije bilo tekuće vode, mali broj domaćinstava imao je struju, putevi su bili loši, a bolnice i škole neopremljene. Vojska i policija su bile leglo korupcije. Za njegovih deset godina, međutim, nije načinjen veliki pomak da se stanje poboljša.
BOKSIT I BEDA: Gvineja je zemlja koja ima ogromno rudno bogatstvo – najveće svetske rezerve boksita, rude neophodne za dobijanje aluminijuma, kao i obilje gvožđa i zlata, pa je prevrat doveo do skoka cene aluminijuma na globalnom tržištu i privukao veliku pažnju. Iskopavanje boksita nije prekidano, pošto u oblastima saradnicima ne važi policijski čas. Global tajms piše da je i pored zatvaranja aerodroma izvoz boksita iz nekoliko luka nesmetano obavljan. Mnoge države budno prate dešavanja u Konakriju, naročito Kina i SAD, čije kompanije imaju ugovore sa smenjenom vladom i žele da ih zadrže i s novom.
Rudno bogatstvo dosad nije pozitivno uticalo na standard naroda jedne od najsiromašnijih država sveta već im je pre nanelo štetu jer je njegova eksploatacija uticala na kvalitet obradivog zemljišta i vode. Od 13 miliona stanovnika, više od dve trećine je “multidimenzionalno siromašno”, što znači da je stepen nemaštine iznad onog koji se prikazuje u zaradama.
Bogatili su se samo pojedinci bliski vlastima, a Konde je uprkos optužbama za korupciju i sve češćim pobunama želeo i treći mandat. Francuski Mond piše da nije slušao one koji su mu savetovali da ne ostaje na silu niti je video talas koji će ga odneti. Štiteći režim, snage bezbednosti ubile su desetine demonstranata protiv reforme Ustava i uhapsile 400 opozicionara, od kojih je bar četvoro umrlo u zatvoru.
Gvinejcima ponovo ostaje samo da se nadaju da će ovog puta biti drugačije i trenutno im možda više znači ko nije na vlasti jer je Konde počeo da se ponaša kao oni koje je nasledio i protiv kojih se borio. “Toliko smo patili. Nema vode, struje ni puteva. Umorni smo od toga. Predsednik bi trebalo da se malo odmori”, rekao je jedan od građana Konakrija proslavljajući smenu.