“Moramo biti spremni za najgori mogući scenario”, izjavio je Micotakis povodom suše poslednjih godina posebno u Atini i okolnoj regiji Atike, gde živi 4,4 miliona stanovnika.
Suša preti i mnogim turističkim ostrvima, kao i Solunu, drugom najvećem gradu u zemlji.
“Može da padne sneg, može da padne kiša.., ali nada nije strategija”, naveo je Micotakis, govoreći na proslavi stogodišnjice atinskog vodovodnog preduzeća Ejdapa (EYDAP), jedne od najvećih javnih vodovodnih kompanija u zemlji.
Dodao je da je u Atici moguć “ozbiljan problem sa vodosnabdevanjem” ako se ne preduzmu “neophodne i drastične” mere.
Ministar energetike i životne sredine Stavros Papastavru predstavio je plan vrednosti 2,5 milijardi evra za obezbeđivanje više vode u narednih deset godina.
Među merama je glavni projekat povećanje rezervi vode za snabdevanje atinske mreže i izgradnja postrojenja za desalinizaciju.
Nestašica vode akutno pogađa turistička ostrva, posebno u arhipelagu Kiklada, gde su izgrađena postrojenja za desalinizaciju uz bušenje dubokih bunara kako bi se zadovoljile veće potrebe stanovništva i sve više turista tokom leta.
Ministar Papastavru je rekao da podaci u širem smislu pokazuju da će se, posle Kipra, Grčka suočiti sa “najtežim problemom zbog nestašice vode u Južnoj Evropi”.
Dodao je da bi više od polovine grčkog stanovništva moglo biti pogođeno nestašicama.
Papastavru je naveo da je Grčka na 19. mestu u svetu po riziku od nestašice vode, i dodao da su se rezerve vode od 2022. godine smanjile za približno 250 miliona kubnih metara godišnje.
Naveo je da taj trend prate padavine manje za 25 odsto i godišnje povećanje isparavanja od 15 odsto, dodavši da gubici u vodovodnim mrežama dostižu i do 50 odsto širom zemlje.
“U Singapuru i Izraelu, svaka kap vode se koristi dva ili tri puta”, rekao je Papastavru.
Tokom produženog toplotnog talasa leta 2024. godine, regionalno javno komunalno preduzeće pozvalo je stanovnike glavnog grada i okolnog regiona da pažljivo prate potrošnju vode.
Pozivi su potom emitovani svakodnevno u medijima i na društvenim mrežama.
Na turističkim ostrvima, neki, poput gradonačelnika Sifnosa, popularnog kikladskog ostrva, takođe kritikuju prekomernu potrošnju vode za bazene i navodnjavanje bašta.
Zime u Grčkoj, koja je navikla na letnje toplotne talase, poslednjih godina su blage i suve, što je znatno smanjilo rezerve vode, a 2024. je bilo najtoplije leto u istoriji merenja temperature.
Po Nacionalnoj opservatoriji u Atini, od 1960. do 2024. godine, prosečne letnje temperature u Grčkoj porasle su za 2,3 stepena Celzijusa.
Veštačko jezero Mornos, 200 kilometara zapadno od Atine, koje napaja reka Evinos, glavni je rezervoar vode u Atici. Prošle godine, kolčina vode u Mornosu je naglo opala, pre svega jer dve godine nije bilo snega na okolnim planinama.
Direktor sektora za istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji Kostas Laguvardos je naveo da se površina tog jezera smanjila sa oko 14 na osam kvadratnih kilometara.
“Ako padavine i sneg budu nedovoljne u novembru i decembru, suočićemo se s teškom nestašicom vode u proleće”, rekao je Laguvardos.
Nivo veštačkog jezera Mornos je toliko opao da se sada mogu videti zgrade nekadašnjeg sela Kalio, potopljenog 1979. godine kada je jezero napravljeno.