Poslednja ograničenja za zapošljavanja imigranata danas su prestala da se primenjuju u devet zemalja EU – Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Luksemburgu, na Malti i u Holandiji, dok ih ostalih 17 članica Unije godinama već nije primenjivalo.
“Zbog toga je veoma malo verovatno da će doći do velikog porasta imigracije” građana Rumunije i Bugarske, ocenio je danas evropski komesar za rad Laslo Andor odgovarajući na zabrinutost nekih britanskih političara i medija o opasnosti od “invazije” doseljenika sa jugoistoka u njihovu zemlju.
Andor je istakao i da je “više istraživanja pokazalo da sloboda kretanja donosi korist i privredama zemalja koje prime imigrante” i izrazio žaljenje što su imigranti “meta” u vreme krize.
Britanski konzervativci do poslednjeg trenutka su pozivali premijera Dajvida Kamerona da ne prihvati otvaranje tržišta rada za imigrante, a rumunski i bugarski zvaničnici nazivali debatu u Londonu “histeričnom”.
Nemački konzervativci, saveznici u vladi kancelarke Angele Merkel, takođe su bili protiv ukidanja ograničenja za zapošljavanje imigranata.
“Ponašati se kao da su svi koji potiču iz Bugarske i Rumunije siromašni, i da kod nas dolaze samo da bi primali socijalnu pomoć, značilo bi ignorisati brojne vrlo kvalifikovane osobe koje ovde rade kao, na primer, lekari ili medicinske sestre”, rekla je nemačka državna sekretarka zadužena za migracije Ajdan Ozoguz.
U Španiji koja je pogođena ekonomskom krizom i gde već živi milion građana Rumunije i veliki broj državljana Bugarske, kraj ograničenja na tržištu rada nije izazvao kontroverze.
Mnogi državljani Rumunije i Bugarske, međutim, priznaju da “ne znaju baš dobro” šta se to menja od 1. januara i kažu da nemaju nikakvu nameru da napuste svoju zemlju.
Rumunski premijer Viktor Ponta i bugarski zvaničnici stalno su iznosili uveravanja da od danas neće doći do talasa emigracije.
“Građani (…) žele dobar posao, dobru platu i pravdu u svojoj otadžbini, a ne da kupe kartu u jednom pravcu i napuste Bugarsku”, rekao je sinoć predsednik Bugarske Rosen Plenelijev.
Od pada komunizma, oko tri miliona građana Rumunije i milion stanovnika Bugarske su imigrirali, najviše u Španiju i Italiju. Francuska i Velika Britanija, takođe su zaposlile hiljade lekara i medicinskih sestara poreklom iz ove dve zemlje. Ipak, većina žele da ostanu u svojoj zemlji uprkos niskim platama i nedostatku poverenja u političare.